RTV Teorija i praksa

kršenja montažnih zakonitosti, pa ipak, to privremeno narušava gledaočevu orijentaciju. Svesni utiska koji „prelaskom rampe” može nastati, pokušavamo ga, kada je to mogučno, donekle üblažiti, pa umesto reza koristimo brže pretapanje. Ovakav način mogao bi se prihvatiti kada ne bi znali da u svesti gledalaca još uvek ostaje pamčenje prethodne slike iako je zamenjena novom. Dakle, narušeni odnos spojenih kadrova bilo kojim načinom promene ne može se potpuno sakriti. Moguča pojava u direktnim TV prenosima je potreba za promenom kadra kamere koja je upravo uključena. Znači da gledalac nije u stanju da sliku percepira, jer mu je data nova a često i nov sadržaj. Uzroci pomenutoj pojavi mogu biti fotoreporteri ispred objektiva tek uključene kamere, zatim serija foto-bliceva ili svetla filmskih snimatelja prema kameri koja snima. Ili, možda, na prenosima sportskih događaja, navijači u oduševljenju transparentima ili klubskim zastavama zaklone uključenu kameru. Sve ovo može se dogoditi baš u trenutku kada i sam gledalac sa velikim uzbuđenjem očekuje ishod snimane situacije. Tada dolazi „spasonosni” rez na drugu kameru koja nastavlja iznenada narušeni vizuelni kontinuitet uznemirenog TV gledaoca. Ako se apostrofirana situacija dogodi übrzo po uključenju kamere (i to se događalo) iz odnosa narušenog i iznuđenog, katkad neosmišljenog kadra, stiče se utisak kršenja zakonitosti montaže u vidu suviše kratkog trajanja prethodnog (narušenog) kadra. Neko če primetiti da se navedeni primeri mogu zanemariti u odnosu na to šta nam televizija kao sredstvo komunikacije u prenosima događaja i poruka pruža. Međutim, obaveza TV poslenika mora biti nastojanje ka čistim i jasnim prikazima koji

167