RTV Teorija i praksa

Šta se tu dešava, zašto smo mi tu zaostali? Prvo, što su sredstva koncentrisana u televiziji, znači koriste se samo u okviru televizije na način na koji Ijudi zaposleni na televiziji smatraju da ih najbolje mogu iskoristiti. Razume se, tu su saveti, konsultacije itd. uzmimo to u najboljoj varijanti. Međutim, decentralizacija pravljenja televizijskog programa, donela bi jedan nov kvalitet, pre svega, verovatno jeftiniju proizvodnju. Drugo, veću filtraciju ideja u prethodnom postupku i veću mogućnost odbacivanja gotovih proizvoda što se kod nas apsolutno ne koristi. Ja vidim tu jednu veliku moguću šansu. U kom smislu? Beogradska televizija, jugoslovenska televizija mora da računa na jedan veliki potencijal filmsko-radijsko-televizijskih stvaralaca, koji su slobodni umetnici, koji udružuju svoj rad. Tu imam u vidu i naš društveni kontekst: proizvođači mogu, u okviru raznoraznih asocijacija, da li su to filmska preduzeća, ili samoupravne intercsne zajednice ili pozorišta koja će moći da svoje predstave snimaju na magnetoskopsku traku. Ako je dobro urađeno, mogu i da ponude taj proizvod televiziji. Teievizija bi ocenila sa stanovišta svoje koncepdje (koju će morati jasnije da definiše) i, ukoliko odgovara tehničkim i tim programskim standardima, stavila ih na program. Tek onda če problem nekog novog TV centra: Studija B, užičke televizije, grupc entuzijasta u Milanovcu i sl. drugačije tretirati proizvodnju programa i, prema tome, drugačije sebe postaviti. Onda če stvarno televizija postati jedna javna služba, u onom pravom smislu reči, a ne jedno preduzeće. Tada če ona moči da ostvaruje svoju društvenu funkciju u pravom smislu i u većem stepenu nego što je ona danas.

50