RTV Teorija i praksa

Moj otac se ne lišava povremenih upadica na račun bogaljastog sina. Mislim kako različito primamo nesreću. Možda bi više voleo da umrem? Tako bi se oslobodio brige, sažaljivih pogleda i reči seljaka, s kojima, najverovatnije, u kafani o meni ponekad razgovara. Između njega i mene život se odvija u slučajno dodirnutim pogledima, koje, inače, jedan od drugog krijemo. Volim da znam šta se u selu događa. To su obično vesti o tome ko se venčao, ko je umro, a najčešće me opsedaju misii o samoubicama. Mati to, izgleda, oseća, pa se trudi đa mi takve vesti ne saopštava. Čujem ih od dečaka koji mi donose knjige, za šta kao nagradu dobiju slušalicu. Mogu određeno vreme da slušaju radio. Znam: selo živi kao i ranije. Sejanje, kopanje. Prašina i sunce... Jednog dana dogodilo se nešto što je u moj život uneio promenu. Putujući po vašarima, otac je odnekud doneo pravu, novu violinu. Čim je ušao u sobu sa crnom kutijom pođ miškom, odmah sam znao da je to violina. Kutiju je stavio na sto„ otvorio je, pogledao me onim sažaljivo-prezrivim pogledom i rekao; - Na! Možda češ nešto i naučiti! Nije hteo da mi je prinese. Otvorena kutija s vioiinom leži na stolu i mami me svojim sjajnim lakiranim ispupčenjima, ponosno izdignutom kobilicom i zategnutim žicama koje istog časa uporedih sa antenom preko sokaka. Gudalo je pored violine. Strune još nisu mazane kalafonijumom, a sama violina tako blista da gotovo odbija čoveka da je uzme u ruke, da je ne bi uprljao. Na poklopcu sa unutrašnje strane prilepljena je elipsasta etiketa s kaligrafski ispisanim, meni nerazumljivim, crvenim slovima. Leži u kutiji riđa violina, liči na konjića s dugačkom grivom, jednog od onih malih ponija kakve sam jednom video u zoološkom vrtu. Kao da je živa, treba samo da je neko, zaspalu, razbudi, i ona će podskočiti, tanko pisnuti i zasvirati poput violina na radiju. Gledamo se violina i ja ćuteći, kao deca iz komšiluka, koja jako žele poznanstvo, ali da bi se sprijateljila, potrebno je prvo da se odgurkuju, tobože neprijateijski. Usudih se da je pipnem tek kad je otac izišao. Majka je prenela s kutijom na krevet i položila preko mojih gipsanih nogu. Sad, izbliza, mogu bolje da je gledam. Nova violina. Opipavam joj nežno sve izbočine, dodirujem strune i najpre uzimam gudalo.

48