RTV Teorija i praksa

Prema tome, manifestacij e Ijudskog iskustva vezane za oblast spontanog, emocionalno-afektivnog i intuitivnog kompleksa mogu biti simbolički eksponirane (i posredovane) samo estetičkim porukama; iskustva toga rada, mogu biti posredovana porukama čija je simbolička struktura obrazovana prezentacionim simbolima slikama kao sredstvima nediskurzivnog poimanja sveta. Naravno, estetičke poruke mogu biti organizovane i u mediju verbalno-logičkog ovladavanja svetom Ijudskih iskustava ukoliko se ovaj nađe u funkciji objektivizacije iskustvenih sadržaja koji se verbalno-jezičkom komunikacijom ne mogu saopštiti. To je, naravno, moguče jedino ukoliko se radi estetske obrade iskustava i »sam jezik učini medijem izraza doživljavanja bilo fonetski, time što se koristimo izražajnošću glasovnog zbivanja, bilo stilisticki, time što u samom jeziku pokazujemo odnos subjekata prema njegovim jezičkim objektivizacijama« dubljih mentalno-psiholoških zbivanja koja se ne mogu bez ostatka verbaino-logički iskazati. U tom smislu: »Svaki govorni jezik dopušta refleksivne nagoveštaje o onome što nije izrečeno. Mnoge kategorije aluzija te vrste postale su čak konvencionalne, ili u podsistemima kao što su šala i poezija, ili u stilizovanim jezičkim oblicima kao što su ironična, svesno-skromna, podražavajuča upotreba jezika, ili u utvrđenim jezičkim figurama kao što su retorsko pitanje, eufemizam, itd.« 1

Simboličko-značenjska struktura estetičkih poruka Struktura estetičkih, baš kao i semantičkih poruka, predstavlja svojevrsnu organizaciju elemenata - informativno-saznajnih i reduntantnih - bez kojih se ni jedna informativna struktura ne može obrazovati. To znači da se informativno jezgro kao, sada več na planu estetičke komunikacije eksponirano, novostečeno saznanje ne može eliminisati a da se samim dm ne degradira i element estetičnosti poruka o kojima je reč. Čim je to tako, odmah se nameče zaključak: da je i vrednost estetičkih poruka predodređena nivoom informativnosti njene strukture tj. bogatstvom ideja ovapločenih u njoj. Zbog toga, bez obzira na nivo estetičnosti umetničkih pomka, ta »instanca intelektualnosti« u strukturi estetičkih poruka predstavlja temelj njene informativnosti; naravno instanca intelektualnosti u strukturi estetičkih poruka samo je jedan od njoj imanentnih slojeva saznanja, koji je na poseban način, simbolima

1 Jirgen Habermas, Saznanje i interes, „Nolit”, 1975, Beograd, str. 214

150