RTV Teorija i praksa

saopšten verbalnim iskazima (ne uzimajući u obzir diskurziju poetskog jezika). Funkcija estetičkih poruka nije, dakle, u tome da nam posreduju istine u smislu strogo logičkog saznanja, jer se u tome iscrpljuje funkcija semantičkih informacija; njihova funkcija je da nam preko informativnih činjenica (koje su i u estetičkih, kao i u semantičkih poruka srasle sa njihovim strukturama do te mere da se ne mogu izolovati a da ove ne ostanu bez smisla) posreduju saznanja o emocionalno-afektivnim zbivanjima koja su inače trajna komponenta čovekovog praktičnog, racionainog života, a večito ostaju ispod praga diskurzivne svesti; međutim, ma kako ispod razine diskurzivnih siojeva svesti, ta sfera saznanja i te kako motiviše naša ponašanja, jer je u trajnoj interferenciji sa doslovno-logičkim oblicima uvida u svet stvari i pojava. No, i pored toga treba zaključiti da je reč o sferi Ijudskog iskustva koja po prirodi stvari ostaje u svoj svojoj kompleksnosti nedostupna logici verbalnog iskaza. Jer, »emotivna sadržina umetničkog dela, pak, obično je nešto mnogo dublje od ma kojeg intelektuainog iskustva, nešto bitno, preracionalno, i životno, neki od onih životnih ritmova koji su nama i svim bičima što rastu, gladuju, kreču se i plaše zajednički«.' 2 Istina u smislu doslovno-logičkog saznanja je ona istina koju posredujemo informativnim činjenicama u koje je, na logički autentičan način, preobražena stvarnost Ijudskih zbivanja u odgovarajući apstraktno-logički ekvivalent; to je ona dimenzija Ijudske stvarnosti koju smo, na apstraktno-logičkom planu, simbolički situirali u svet semantičkih poruka. I, obratno, ta ista stvarnost, gledana iz aspekta afektivno-voljnih reakcija, osećanja i strasti onih koji je kao akteri zbivanja empirijski doživljavaju, buduči nedostupna doslovno-logičkoj interpretaciji, postaje domen umetničke transpozicije, estetičkog doživljavanja, pa, prema tome, i objekt umetničke istine. Obe istine su, dakle, izvedene iz istog korena - Ijudske stvarnosti, samo su različite iskustvene osnove iz kojih su izvedene, a onda se, kako smo videli, različitim sredstvima iskazuju i saopštavaju. Umetnička istina je sazdana na osmišljavanju iskustava stečenih u sferi Ijudskih motivacija i emocionalno-afektivnim slojevima doživljavanja sveta kojima je prožet svaki Ijudski socijalni čin. Cim je, međutim, reč o istini, onda smo, u načelu, na terenu apstraktno-logičkog, bez obzira što se do semantičke u odnosu

12 Suzana Langer, op.cit.str. 152.

166