RTV Teorija i praksa
muzičkom sadržaju, dopunjava rečeno. Stoga joj se posvećuju značajan prostor i pažnja. Govornora sadržaju ponekad pridodajemo adekvatan muzički sadržaj, kao komentar, pitanje, odgovor. Insistira se na paralelizmu slojeva, u značenjskom smislu, što pomaže zaokrugljivanju teme i daje utisak celovitosti, Shodno tome sadržaj emisije obogačujemo i produbljujemo snimljenim prilozima - razmišljanjima poznatih ličnosti o istom pitanju. Tako postavljena emisija krije, čini se, neslućeno asocijativno bogatstvo i nesumnjivo ogromni virtualitet Ćaskanjem: o prvoj Ijubavi (slušalac nas stavlja u iskušenje izjavom da je prvi put bio zaljubljen u šestom razredu osnovne škole u svoju nastavnicu i da nije smeo da ustaje dok odgovara kako ona ne bi primetila njegovu „zaljubljenost”), o džeparenju (javljaju se džeparoši i otkrivaju metodologiju „posla”), o sanjarenju 6 („sanjarim bez mere kroz prostor i vreme”), o Ijudskom ponašanju pred ogledalom (slušateljka nas optužuje da emisijom želimo da se narugamo ženama), o lagarijama („sve bi bilo tako sivo i ogoljeno kad ne bih mogao dolagati stvar”), o pozajmicama („smešno mi je kad vidim kako se on muči da se odluči, a meni uopšte nije potreban novac”), itd., dobija se raznovrstan sadržaj, neobičan, neočekivan, zabavan, provokativan i nadasve poetičan. Teče Ijudska priča mozaičkog tipa kojom je pouzdano moguče ostvariti prisnu, toplu Ijudsku komunikaciju i autentičnu radio-komunikaciju u najboljem smislu te reči. Radio postaje samo posrednik koji odašilje, prima, povezuje, usput i pamti da bi se sačuvao dokument o jednom vremenu, jednom gradu i njegovim Ijudima. Špica emisije sa svojim sumornim značenjem biva na kraju Superkontakta jedva čujna i vidljiva, nepotrebna, do sledeče emisije.
® Emisija o aanjarenju bila je jedna od najuspelijih. Poetična, topla, malo gorka i ironična, bila je to svojevrsna poema o drugom životnom toku, životu za kojim čeznemo. PitaJi smo; zašto sanjarite, šta vam znači sanjarenje, kada sanjarite, u kojim prostorima i kojim vremenima, kako izgJeda buđenje, itd., aii je akcenat opet bio na »adržaju sanjarenja. PokušaJi smo da „divnu laž” oživimo kao istinu i stvarnost. Slušaoci su prihvatili igru i pomogli nam da o slatkim maštarijama govorimo kao o istini, kao o nečemu što se zbilja dogodilo.
52