RTV Teorija i praksa

U čemu je stvar? Kada su Ijudi obrazovaniji nego na početku televizije postoji i sloboda izražavanja, zašto se Ijudi podvrgavaju izvesnom klišeu koji nije ni tipično televizijski? Ohrazovani su za televiziju, dolaze sa Akademije... L.Đ.: Pođimo od toga ko ih je obrazovao i kakva je to vrsta obrazovanja? Među predavačima imam vrlo drage kolege, veoma obrazovane Ijude. Ne želim ništa da kažem protiv njih. Ali kod nas ne postoji predmet: televizijsko programiranje. Na svakom američkom univerzitetu uveden je odsek za televiziju, a na tom odseku učite sve poslove, od portirskog do direktorskog, da sami snimate, da snimate tonski, da budete snimatelj, novinar... Kod nas se na Fakultetu dramskih umetnosti uči samo televizijska režija, televizijska dramaturgija se ne predaje jer nema ko da je predaje. A i režija se uči samo kao grana filmske režije. Dramaturgija se saznaje od onih koji su spremni iz pozorišne i filmske dramaturgije, Televizija je peta stvar, Prema tome, kada mi kažete da su došli obrazovani Ijudi, oni su obrazovani u opštem smislu, mnogo obrazovaniji nego što smo mi bili, oni znaju i teoriju relativiteta i mnoge stvari su učili još kroz gimnaziju koje mi nikada nismo, Međutim, oni nisu učili televiziju onako kako smo je mi učili. Tvrdim da sada niko ne radi ono što smo mi radili pre dvadeset godina. Trikove koje sam ja tada radio niko ne radi. Oni su videli gotovu televiziju i rekli: to su slike koje idu jedna za drugom. Sada postoje takve mogučnosti za snimanje da nema šta ne može da se uradi. Lično mislim da je svaka generacija pametnija od one prethodne, da nije tako ne bi bilo evolucije u društvu. Svaka generacija se bori za neku svoju istinu, za svoje principe, a sledeča to več prima kao gotovo. Mi smo se borili da pronađemo neke mogućnosti u montaži. Generacija koja je došla posle nas nije to morala da pronalazi. Ona je to naučila kao gotovu stvar. Ali sve to još uvek ne znači mnogo. Mislim da bi moralo da se vodi više razgovora o programu. Postoji široka javna diskusija 0 televizijskom programu, na delegatskom principu. Diskutuju odabrani drugovi iz Socijalističkog saveza, opštinskih komiu-*1 oni stavljaju primedbe. Manje-više su zadovoljni i kažu: bilo bi dobro da bude još nešto iz našeg regiona. Mnoge stvari se predlažu, ali se malo šta ostvari. To je samo izmišljena forma koja treba da da neki demokratski princip telev||ji, cia može reći da narod diskutuje o programu. A Ijudi na televiziji su zaokupljeni svakodnevnim efemernim poslovima, niko čini mi se ne razmišlja o tome. Mislim da na televiziji ne postoji određena grupa Ijudi koja razmišlja kako treba da izgleda TV program.

283