RTV Teorija i praksa

uzimamo provereno neškodljivu količinu krvi. Na taj način ti Ijudi su plačeni i omogućeno im je da se hrane ... Ipak, oni se bune i viču ,imperijalistički Jenki' ili ,evropski psi odnose našu krvh..” Gospodin Smit, naravno, govori o „pozitivnom” aspektu cele stvari, o njenoj „humanoj” maltene strani. On doslovno kaže da je ponosan što pripada toj industriji. On Ijude od kojih uzima krv plača, u njegovom poslu nema ničeg štetnog, a besan je na te Ijude koje on, maltene, hrani i koji onda svoje dobrotvore, trgovce krvlju, nezahvalno naružuju rečima: „Jenki imperialisti” i „evropsM psi”. Međutim, dokumentarist ne sme da se zadovolji time što če zabeležiti glasove za i protiv. On pruža kompleksni uvid u stvar koju nastoji da osvetli. Palesen navodi informacije da takva trgovina jenjava, a odmah potom citira latinskoameričM list „Cambio”: ~U Haitiju, i raznim mestima u Brazilu, pronašli su nov način prikupljanja krvi za izvoz. Siročad ili mala deca iz veliMh porodica imaju mogučnost da žive u tzv. dobrotvornim ustanovama, koje u stvari predstavljaju banke krvi. Zvanično deca dobijaju pažnju i nežnost, u stvarnosti im se uzima krv bar jednom mesečno. Oni koji ne umru od gubitka krvi, ostaju oštečeni celog života. Njihova krv se švercuje na međunarodno tržište fcrvi”. Te „dobrotvorne ustanove” su u vrlo bliskom srodstvu sa konc-logorima drugog svetskog rata. Razlika je samo u tome što su stotine hiljada podljudi pretvarani u tegleču marvu u toku nekoliko meseci logorskog života, u instrumenta vocalia, a posle smrti koriščeni kao „proizvodi” - kosa, zubi, samlevene kosti kao đubrivo za zemlju, leševi kao materijal za proizvodnju sapuna, itd. U savremenoj varijanti deseto, i već apsolutno suvišno dete u jednoj porodici, koje dolazi u dobroMornu ustanovu ove vrste, služi za proizvodnju krvi. Naivne priče o Drakuli, o vampirima i vešticama, potvrđene su u jednom mnogo racionalnijem, ali zato i mnogo surovijem tehnološkom kontekstu. Mitskoj slici o biču koje pije Ijudsku krv naše doba je dalo konkretne i našoj savremenosti potpuno saobražene oblike. Pretvaranje sve i svačega u robu dovodi do drastičnog pomanjkanja bilo kakvih etičMh, humanih fcriterija. Covek je roba, on se može upotrebiti u najrazličitije svrhe, njegova je krv takođe roba i kao takva ona ima određenu cenu i određenu upotrebnu vrednost Eto, to nam govori drama o ovoj vampirskoj industriji - kao što su roba Mlogram jabuka, ili par cipela - tako je roba i pinta Ijudske krvi.

30