RTV Teorija i praksa

odluka Uneska da Indiji dodeli 20.000 dolara radi ,pilot projekta* istraživanja koriščenja TV medija u obrazovanju, ruralnom napretku i razvoju zajednice. Vlada SAD takođe je obezbedila deo bitne XV opreme a Tilips' je prodao 500-vatni predajnik po proizvodnoj ceni. Sa ovom osnovnom opremom inženjeri AIR uspostavili su mali studio u Akašvani Bavanu (zgrada radija, prim. M.R.). Petnaestog septembra 1959. godine predsednik Radžendra Prasad je otvorio prvi eksperimentalni televizijski centar.” 6 O razmerama tog prvog eksperimenta još jedan podatak Program je emitovan dva puta nedeljno po jedan čas, a publika je mogla da se okupi oko dvadeset prijemnika dodeljenih važnijim gradskim područjima. Kasnije, Fordova fondacija je poklonila još 150 TV prijemnika tolikom broju škola, a za njih je otpočela i proizvodnja školskog programa. U međuvremenu, televiziji je trebalo dve decenije da prekorači okvire Delhijskog atara. I drugi veliki gradski pentri osnivali su svoje televizijske centre, takođe vrlo ograničenog dometa i jednostavne difuzione mreže. Danas studiji postoje u Delhiju, Bombaju, Šrinagaru, Amricaru, Kalkuti, Madrasu, Laknou i Ahmedabadu Vremenski, pojavljivali su se redosledom kojim je izvršeno nabrajanje. Prvi pokušaj da se televizija unese u tipično ruralnu sredinu i ambijent izvršen je 1976. godine, Reč je bila o novom, velikom eksperimentu pod okriljem Uneska i indijske vlade, koji je nosio naziv SITE (Satelitski instruktivni televizijski eksperiment). Unajmljen je američki telekomunikacioni satelit i odgovarajuća prijemna oprema je instalirana u uzorku od 2 400 sela. Njihovi su stanovnici po prvi put u životu susreli najprominentniji masovni medij 20 veka. Bez obzira na razlike u mišljenjima o uspehu ovog eksperimenta, to je bilo u celini ohrabrujuče iskustvo za Indiju koja se tek sprema da izabere put kojim će se televizija rasprostreti po nacionalnoj teritoriji. Njena budučnost još nije počela. DILEME OKO STRATEGIJE Izgleda da televizija u Indiji nije naišla na povoijno tle u smislu načina života, i šire, tradicionalne filozofije života. U opisanim eksperimentima nije se moglo, realno, utvrditi ništa više od činjenice da, eventualno, neće biti odbačena. Uz pomoć

• „Mass Media in India 1979-SO”, op. citat, str. 39.

161