RTV Teorija i praksa

se na jedan od gornjih načina emisija izabere, popuni se specijalni karton kojim se daje nalog bibliotekaru da potraži kasetu. Međutim, kako ima malo mesta za gledanje, svega 23 konsole u kojima se individualno ili najviše u grupi od tri osobe prati program, često se zakazuje vreme gledanja. U međuvremenu se mogu pratiti programi u salama ili u bibiioteci prelistavati knjige koje stoje po pristupačnim policama. Bibliotekarka koja neprekidno odgovara na razna pitanja posetilaca i koja je u stalnoj telefonskoj vezi sa salom na prvom spratu gde su mesia za gledanje, objašnjava iznenađujuču posetu velikog broja dece, koja spretno traže po kartonima ono što žele da gledaju i strpljivo čekaju zakazano vreme. Ona traže da vide emisije koje su bile popularne a više se ne daju na televiziji, ili svoje junake iz crtanih TV filmova, a muzej je jedino mesto gde se to čuva. Kartoteka traka je složena kao u svakoj biblioteci, s tim što ima više načina da se dođe do emisije koja se želi da vidi ili čuje. Postoji i katalog - neka vrsta inventara onoga što muzej poseduje na izakama. Kartoteka zauzima čitav jedan zid prostorije u kojoj su smeštem najnoviji časopisi iz RTV oblasti a u drugoj su knjige i istraživanja u vezi sa ovim medijima, uglavnom o razvoju televizije u VeL Britaniji, Japanu, o uticaju TV nasilja na decu i o raznim sličnim ispitivanjima O Jugoslaviji u kartoteei postoji samo jeđna kartica - Program boravka Deni Keja, u misiji UNECEF, u više zemalja, pa i u našoj. Ulaznica da|e pmvo gledanja od jednog sata, a samo članovi Muzeja, uz članarinu od 30 dolara, mogu emisije da gledaju 2 sats. U zamračenoj sali su maii boksovi u kojima je u udubljenju postavljen TV ekran, i svako ima svoje slušalice. Kada operator donese traku i pusti je u rad, posetilac sam, pomoću raznih dugmeta regulišete jačinu tona i svetlost kao i kod svog kućnog TV prijemmka. Posle jednog sata traka se automateid zaustavi, što znači da je vreme isteklo. Uveče ove prostorije služe za obrazovna predavanja.

166