RTV Teorija i praksa

Uopšte posmatrano postoje dva audio-formata koji se mogu koristiti u audio-koderu i oni su prikazani u tablici I. gde W predstavlja akustični pritisak (omnidirekcionalna informacija), a X, Y i Z su gradijenti pritisaka (karakteristika je u obliku osmice; levo-desno, napred-nazad i gore-dole). Postoji principijelna razlika između ova dva audio-formata: prijemnici iz prve grupe programskih proširenja reprodukuju isti program, ali sa različitim nivoima vernosti reprodukcije, a s druge strane prijemnici adaptirani za prijem drugog audio-formata reprodukuju isti nivo, tj. monofonski signal, ali se mogu posredstvom preklopnika SW odabrati četiri mono-programa (W, Wl, W2 i W3). MOGUĆA REŠENJA lako postoje različita gledišta o primeni ova dva audio-formata, verovatno če svaka televizijska ili radio-organizacija izabrati svoj po sopstvenom nahođenju i tako i koristiti ovaj 4-kanalni audio-sistem. Primena drugog audio-formata omogućuje realizaciju novih i različitih programskih koncepcija. Primera radi izložićemo mogučnost koriščenja u televiziji i radiju. Pretpostavimo da televizijska stanica pokriva jednu višenacionalnu i višejezičku oblast, i da zbog toga video-signal prati više različitih (jezičkih) audio-signala: 0 nova koncepcija odnosi se na program kod kojeg jednu TV sliku prati više komentara na četiri različita jezika; • kod direktnih prenosa postoji mogućnost da se na svim kanalima emituje jedan isti audio-program, ali je moguče da komentari o prenosu budu na četiri različita jezika; • kod direktne satelitske radio-difuzije u višejezičkim oblastima vrlo lako se prenosi audio-program na četiri jezika. U radio-sistemu mogučnost primene višekananog emitovanja je nešto drukčija. U ovom slučaju na prvom kanalu je osnovni standardni program, a druga tri mogu se shvatiti kao neka vrsta sekundarnih programa: • radio-difuzne novosti koje emituju vesti za lokalnu hroniku, vozače motornih vozila, vesti za poljoprivrednike, metereološke izveštaje, obrazovne programe, itd;

171