RTV Teorija i praksa

je važno, odnosa video-miksera i režisera kao stvaralačkih ličnosti i uloga. U ovom odnosu ne sučeljavaju se jedino organizacione merodavnosti nego i estetsko-umetnička obeležja zajedničkog ishoda. Prigodnim ilustracijama, tehničkim objašnjenjima, stručnim uputstvima, dodatnim rečnikom termina autor je manje upućenima pružio štivo za bolje raumevanje i uvođenje u vladanje montažnim postupdma. Šire pretpostavke, na drugoj strani, čine knjigu korisnom i onima koji su video-miksovanjem već ovladali. Ali, češće iznošenje vlastitog iskustva, kakvo se inače nazire iza mnogih rečenica, makar anegdotskog karaktera, imalo bi više draži i pružilo bi više obaveštenja bilo kojoj vrsti čitalaca. Mnoga poglavlja knjige več su objavljivana u časopisu ~RTV-teorija -teorija i praksa”. Ne bismo ih nabrajali, jer to i nema značaja za prijem i ocenu vrednosti knjige, ali to navodimo da bismo zamerili na nekim omaškama, oštrije nego da objavljivanja nije bilo. Štampani materijal pruža priliku i za verifikaciju u javnosti i za sagledavanje očiglednijih nedostataka. Navođenje drugih autora moralo je biti formalizovano kako se to uobičajilo, pošto je Lalićev način čitaocu otežavao posao. Pažljivijom redakcijom izbegla bi se nepotrebna ponavljanja, koja bitno ne doprinose povezivanju izloženih gledišta. Ostanimo pri formalnim zamerkama, Ova knjiga, odražavajući stvarno profesionalno zanimanje za predmet proučavanja i napor ka nadvladavanju opštepoznatih nalaza, ohrabruje, a Živojin Lalić se predstavlja kao autor čije pisanje treba ohrabrivati.

VTDEO-KASETE U NEMAČKOJ

Oko 300 čitaonica u Nemačkoj je u 1981. godini kupilo i video-kasete za svoje korisnike. Kasete se unajmljuju po ceni od 19 maraka nedeljno, a krajem 1981. godine na raspolaganju je bilo oko 100 naslova. („Medien-Report”, br. 288)

177