RTV Teorija i praksa

22 Inpirden, op. cit, 121

trenutak, saznaje o tim zbivanjima, a sSma vremenska faza slušanja (čitanja) se ne broji ili se neobično smanjuje u jedinstuenu sadašnjost Ona se na poseban način poklapa sa vremenskom strukturom konkretizovanja dela.” 22 U pogledu celine slušaočeva doživljaja radio-dramsko umetničko delo je, in apstracto, područje jedinstvene sadašnjosti. Za slušaoca radio-drame vreme prikazano u delu je kao da vreme, ~sve izgleda podjednako ,staro‘ podjednako ,minulo‘, podjednako ,sada‘, sve je jedna identična vremenska jedinica.” To, uostalom, tvrdi i Oskar Beker kada kaže da „vremenski gledano djelo jeste samo u jednom trenutku (tj. sada), ono je ovo djelo i več sada više to nije. Njegova sadašnjost neprestano je nova sadašnjost „događaja koji se pred slušaocem upravo razvijaju” Epifaniju radio-drame moguče je percepirati samo kao ispunjenost datog momenta jednim jedinim sadašnjim trenutkom koji je ontički utemeljen u jednoj sadašnjosti radio-dramskog umetničkog dela. Radio-drama je uvek u vremenu sopstvenog tubivstvovanja. Njeno vreme je fenomenalno vreme koje u svom „bivstvovanju pri onome što ga susreče pokazuje jedno ,onda‘, ,sada‘ i ,nekad‘ kao ,ovde‘ i ,sada‘. Pri tome bit vremena radio-dramskog umetničkog dela i bit doživljaja vremena slušaoca su identični. Protok radio-dramskog umetničkog dela u trenutku konkretizacije „ispunjava potpuno jedan odsečak subjektivnog vremena” slušaoca. Rekli smo da bit vremena radio-drame čini jedinstvenu sadašnjost koju doživljavamo kao radio-dramsku sadašnjost Međutim, unuteu te radio-dramske sadašnjcsti postoji i jedno drugo vreme, vreme „predstevljene priče, predstovljene radnjom i semantikom tekstovnog sloja” (Zofja Lisa). O tom

32