RTV Teorija i praksa

Prvoslav S. Plavšić

MLADI O GOVORU I JEZIKU VODITELJA RTB

Ovom saopštenju mogao sam dati i neki drugi naslov ali bi svakako u podnaslovu mogla da stoje pitanja: Neznanje i tolerancija i Nemarnost ili neznanje jer je i cilj ovog rada da skrene pažnju na slična pitanja, a ona, opet, proističu iz stava da o našem odnosu prema jeziku i govoru, kao jednom od osnova njegovog razvoja, obično ima najmanje reči. U pisanim osvrtima pa i u ovakvim razgovorima, uglavnom se okrečemo samom jeziku, njegovoj pojavnosti, rezultatima nekog saopštavanja, greškama upotrebe, ogrešenjima o jezik i to mahom uz pretpostavku da se zna kako valja ali da neko neće tako. Zadržimo se malo na uzrocima „nepovoljnog stanja našeg jezika”, kako to obično označavamo. Za ovu priliku pomenuo bih dve grupe uzroka od kojih bismo prve mogli nazvati uzrocima opšte a druge uzrocima posebne prirode. Njihovo razlaganje svakako je mnogo bliže socio-psihološkom nego lingvističkom pristupu. 1. a) Nekultivisan odnos, ne prema jeziku nego prema znanju i neznanju uopšte, prvo je šire objašnjenje ovih pojava a ono sadrži i tezu da se ne radi jednostavno o neznanju (mada ga time ne poričemo). Nemarno se danas odnosimo gotovo prema svemu - prema sopstvenoj ishrani, prema sopstvenom kretanju (kao jednom od uslova vitalnosti), prema zdravlju i srcu, prema potrebama i strepnjama bližnjih pa jednako i prema jeziku i govoru. Budimo svesni da boljitak jezičke kulture možemo očekivati u meri u kojoj se promeni takav naš opšti odnos... b) Sodološki posmatrano, specifičnosti (da ne kažemo odstupanja) u jeziku i govoru javljaju se kao činilac

199

J.EZIK