RTV Teorija i praksa

„vezanih” pretplatnika podrazumevaju se domaćinstva koja plaćaju TV pretplatu u koju je uključena i radio-pretplata, pri čemu je irelevantno da li domaćinstvo stvarno i poseduje jedan ili više radio-aparata. S obzirom na različite načine evidentiranja radio i TV pretpiatnika u RTV centrima, opredeljujuči kriterij za definisanje okvira izbora bila je brojnost evidentiranih pretplatnika. Prevladali su TV pretplatnici jer oni koji plaćajući TV pretplatu u najvećem broju slučajeva imaju i radio-prijemnik. Dakie, osnovni skup su sačinjavali svi TV pretplatnici i članovi njihovih domačinstava, uključujuči i radio-pretplatnike koji nisu posebno evidentirani. Okvir izbora je definisan kao spisak svih TV pretplatnika koji se vodi u odeljenjima pretplate RTV kuča. Za sva potrebna izračunavanja veličine uzorka uzeto je ažurirano stanje na dan 31. avgusta 1981. godine, a jedinice uzorka su birane iz spiskova tekućeg meseca (oktobra 1981. godine). Tehnika evidentiranja pretplatnika i način übiranja pretplate, dobrim delom su uticali i na izbor modela uzorka. Van svake sumnje je bilo da treba primeniti dvoetapni uzorak. U prvoj etapi birale bi se primarne jedinice koje mogu biti naselja, pošte ili inkasantska područja (zavisno od izvršilaca naplate pretplate - poštari ili inkasanti) a u drugoj, pretplatnička domačinstva. Ali, več prva izračunavanja ukazuju na visok koeficijent varijacije između primarnih i sekundarnih jedinica koji je u pojedinim republikama dostizao cifru od nekoliko stotina procenata. Stoga je trebalo izvršiti povoljnu veličinsku stratifikaciju koja bi taj koeficijent svela u prihvatljive granice. Primera radi, u SR Hrvatskoj poeficijent varijacije za čitav osnovni skup iznosio je

59