RTV Teorija i praksa
možda lakši deo posla, ali to traži odgovarajuće prelamanje u svesti Ijudi. Pogledajte koliko televizijskih stvaralaca radi čisto klasicistički, ili još gore: modele iz.drugih medija sele u televiziju. Tu je problem. Ja mislim da je traganje za novim televizijskim izrazom nešto što je velild i težak posao i u razvijenijim zemljama. Najbolje emisije koje dobijamo od BBC ili Francuske, Amerike - velika su selekcija. Njihov uobičajeni program nije toliko genijalan kao što izgleda po najboljim emisijama koje mi otkupljujemo. Čovek se tamo dosađuje većinom njihovog televizijskog programa. A. ŠOMLO: Petre, šta podrazumevaš pod televizijskom avangardom? P. ŽIVADINOVIĆ: Prvo, ja taj pojam mnogo ne volim, zato što je on uvek sinonim za neku elitu. A elita obično, bar kod nas, dobija neko pejorativno značenje. Međutim, avangarda, u čistom izvornom izrazu znači grupu Ijudi ili znači neku orijentaciju koja je ispred, koja prednjači, koja prethodi nečemu što će biti možda vladajuči stil kroz neko vreme. U tom smisiu se i Partija definiše kao avangarda jednog pokreta. To znači bolje misliti, dalje i više videti. Ali, ne samo u ime grupe koja to radi, nego izražavati time neke šire interese, videti pre drugjh. Kao što su, recimo, klasici marksizma teorijska avangarda čitavog pokreta. Mislim da TV avangarda, ovako shvaćena, mora biti podržana tehnoioški, institucionalno i atmosferom. Z. JEVREMOVIĆ: A društveno? P. ŽIVADINOVIĆ: Kad kažem atmosfera, mislim tu i na odnose u televiziji, mislim i na kritiku, mislim na teoriju medija, a mislim i na političku situaciju uopšte, koja treba da bude takva da eksperimenti budu mogućni, a da se ne shvate kao neko rušenje ili kao srljaje u neku grešku, gde bi bili nepotrebno praćeni osećanjem krivice. Ja mislim da spoljašnja atmosfera nije nepovoljna. Mislim da je nepovoljna unutrašnja atmosfera, i da je to posledica činjenice da mi ipak unutar televizije nemamo mnogo ili nemamo dovoljno kreativnih kadrova - kreativnih u skladu sa prirodom medija. To je veliki problem.
10