RTV Teorija i praksa

biotikopskoj i televizijskoj praksi, za sve „igrane strukture” stranog porekla. (Primeri sinhronizovanja - na primer, Reneov film Prošle godine u Marijenbadu -toliko su retki da ih ne vredi ni pominjati.) Tehnički uzev, u praksi su dosad bila tri postupka; 1. na filmsku traku se upisuju titlovi prevoda, pa se ovi onda uvode u izvorni oblik filma pri izradi pozitiv-kopije namenjene bioskopima (svaki kupljeni film se obično dobija u negativu); 2. titlovi se ispisuju ili kucaju na listovima papira, pa izravno ih preneti na slajdove sa izvornim filmom spajaju u takozvanom „telekino” odeljenju televizijskog centra, prilikom prenošenja filma na magnetoskopsku traku, ili prilikom samog emitovanja (što je vrlo retko); 3. titlovi se, u dvoredima, kucaju na titl-rolnu, koja omogućuje brzo i efikasno upisivanje prevoda istim procesom prenošenja filma na magnetoskopski tape. Kako se vidi, prvi postupak je skoro isključivo filmski, drugi, pak, televizijski. U poslednje vreme, čitav ovaj zapetljani prosede izvanredno je olakšan uvođenjem takozvanog ~Chyron” uređaja - laički rečeno, spojem elektronske pisaće mašine i ekrana - koji omogućuje ispisivanje dvorednih titlova na samom ekranu, te tako i trenutnu korekciju svake greške. Ovi se titlovi zatim upisuju na ~chyronsku” ploču, koja omogućuje reprodukovanje, kontrolu, upisivanje titlova prilikom prepisa filma na tape ili pri emitovanju, ponavljanje svakog pojedinog titla pozivanjem na brojčanu elektronsku šifru, brisanje i preskakanje titlova i, što je veoma važno, smeštanje dvorednih titlova u ma koji od pet horizontalnih delova ekrana, ili njihovo proticanje u jednom redu, tzv, crawl, takođe na ma kojoj visini, različnim brzinama. Kao posebna obogačenja, postoje nekoliki tipovi slova, te mogućnost njihovog bojenja praktično svim nijansama spektra. Ma koliko nam se tehnički činilo preciznim i premočnim, titlovanje sadrži niz spornih imphkacija, Najpre, ono zahteva „priređivanje” teksta, i to u dva smisla. Prvo, u jedan red ~chyronskog” titla stane najviše 27 znakova (sa belinama), što postavlja probleme u vezi s podelom reči na slogove i konstrukcijom rečenice. Drugo, neophodnost smenjivanja parova titlova zahteva posebnu sintaksičku osetljivost Teško je pratiti rečenicu koja se protejski provlači kroz više titlova, i čovek spontano nastoji da svaku završi na kraju nekog dvoreda. Sa starijim tehhikama titlovanja još je teže, jer su titlovi bili još krači.

145