RTV Teorija i praksa

lunetnički pravci i filozofski pogledi i mišljenja, savlađivanje logike i gramatike režije, psihologija stvaranja i estetski procesi, uz tehniku režije, su osnovna polja dramske propedeutike. Dramsko vaspitanje i obrazovanje je, u stvari, uvođenje u probleme umetnosd režije (pozorište, film, radio i televizija). Ovaj složeni i suptilni umetnički proces vaspitača u vaspitaniku je dug i strpljiv stvaralački rad na formiranju rediteljske individualnosti i njegovoj pripremi za umetničko stvaralaštvo. U estetičkoj studiji Mesto teorijskog rada u okviru Univerziteta umetnosti, dr Milan Damnjanovič ističe značaj estetskog vaspitanja koje danas treba da bude u prvom redu umetničko samovaspitanje: „Pod estetskim vaspitanjem ovde podrazumevamo vaspitanje odraslih za određenu umetnost, tj za posmatranje umetnosti i za umetničko stvaranje, ali i vaspitanje putem umetnosti, tj oetvarivanje kroz umetnost određenih ciljeva, i to ne samo estetskih u užem smislu reči, več i moralnih, intelektualnih i drugih socijalnih ciljeva”. l Dramsko vaspitanje i obrazovanje na umetničkim akademijama, fakultetima i univerzitetima umetnosti trebalo bi da razvija i podstiče stvaralačko-kritičko mišljenje, da objedinjuje stečena i nova znanja i saznanja iz pojedinih umetničkih i naučnih oblasti i predmeta studija i da pruža temeljnu osnovu za izgradnju sopstvenog umetničkog i naučnog pogleda na svet, kao i uviđanje sveta ideja u svetu stvarnosti. U jednoj dramskoj kulturi vaspitanje dramskog podmlatka ima dalekosežne ciljeve i ono je neodvojivo od života dramske umetnosti Otuda je golem značaj visokih umetničkih škola i dramske propedeutike u jugoslovenskom scenskom životu. Veoma nam je blizak stav dr Milana Damnjanovića koji on iznosi na kraju svoje studije: „Umetničko proizvođenje iz slobode vezano je za umetničku istinu, a ova se ni u modernom pojmu umetnosti ne može zamisliti bez mimetičkih funkcija, kao što je to s

Dt Milan UAmnjanović, Mesto teon/skog rada u okviru Umverziteta umetnosti Beograd. 1976, tt г 16

197