RTV Teorija i praksa

Tomislav Gavrić

UVOD U JEDNU ESTETIKU RADIO-DRAME

PRIRODA MEDIjA

Као i svako drugo opštilo radio raspolaže sopstvenim ogrtačem nevidljivosti On nam prividno prilazi s ličnom neposrednošću koja je privatna i prisna dok, u stvari, svi naši vlastiti produžeci, kako kaže Makluan, „moraju utrnuti i delovati potpražno; inače ne bismo bili u stanju da izdržimo uticaj kojem nas izlaže takvo produžavanje” 1 Međutim, mašina ili neki aparat odgovaraju uvek potrebi koja se jasno osetila, nedvosmisleno formulisala. Umetničko delo izbija рге iz subjektivne uzročnosti negoli iz objektivne svrsishodnosti. Otuda proističe da analogija, bitna u otkrivanju i pronalaženju, zauzima ograničeno mesto u estetskom stvaranju. Radio je u pravom smislu reči integralna realizacija čovekove psihe. Problem koji se u ovom pravcu postavlja nije samo problem komunikacije ili informacije; to je svakodnevni način i neophodnost ne samo informacije već i same Ijudske vrednosti. Radio je zvučna promena predstavljanja onoga što se naziva Ijudskom dušom Ljudi su u toku dvadesetog veka stvorili jednu vrstu univerzalne reči: svi jezici se govore, ali se ne mešaju. Uspostavlja se, dakle, klasifikacija, socijalno ograničavanje svih talasnih dužina kako bi čitav svet mogao da govori bez teškoća.

Mar&al Mikluan. Poznavartfe opštna ćovekovih produžetaka, „Prosveta". Beo grad, 197 1, str >67

20