RTV Teorija i praksa

mogućnost da se radio dovede u vezu sa nesvesnim Time će se postići izvesna univerzalnost, zbog toga što s&m fenomen postaje druga strana paradoksa: nesvesno je nešto što mi nedovoljno poznajemo. Da li teme radija uspostavljaju i razvijaju ono što će dodirivati nesvesno i što će se kao takvo otkritd u svakom talasu sna? Da li postoje pokazatelji koji će magijom zvuka „žuljati” naše uho, nastaniti se u nesvesnome i ulivati nam košmare? Koncept radija, shvaćen kao integralna realizacija čovekove psihe, treba razložiti u delove koji će sve psihizme sjediniti u nekakvu filozofiju sna. Da bismo to ilustrovali uzećemo jedan primer; temu kuće. To je arhetip i ona prava tema koja je ukorenjena u psihi svakog čoveka. Razviti nju znači naćiniti je ne slikovitom i fantastičnom, već pomoću nje probuditi u čoveku svakolika zadovoljstva. Pri tom se možemo pozivati na kućne snove, unutrašnjost kuće, kao i na sećanja iz detinjstva Mi volimo kuću, njen mir, svaki ugao u sobi, svaki ograničeni prostor u kojem možemo naći sebe i stvoriti puteve za delovanje imaginacije. Međutim, doživljeni kut na mnogo načina odbija, skučava život Kut je, prema tome, negacija svemira; u uglu se čovek obraća sebi samom. Ako se sećamo časova provedenih u kutu, sećamo se tišine, ćutanja misli. Kut je, dakle, pre svega sklonište koje nam obezbeđuje prevashodni valer bića nepokretnost „Оп je sigurno mesto, blisko mesto naše nepokretnosti, neka vrsta polukutije, upola zidovi, upola vrata; imaginarna soba se izgrađuje oko našeg tela koje veruje da je dobro skriveno; prostor nepokretnosti koji naprosto treba označiti kao prostor bića”. 3 Ali radio ne traži ponavljanje, ponovno vraćanje zaboravljenih i sakrivenih časova; on traži da se slušaocu postepeno predstavi

3 Gaston Bašlar, Poetka prostora, „Kultura ', Beograd 1969, »tr 180

22