RTV Teorija i praksa

Tekst, bilo da se posmatra prostorno (kao nizanje znakova) ili vremenski (kao trajanje čina značenja) ne može biti shvaćen samo linearno, kao čist segment Jedna reč može da ima veće konsekvence od nekog dugog govora U pitanju je, dakle, inverzija struktura Mi možemo da podvučemo važnost određenog trenutka na osnovu njegovog odsustva, na osnovu proučavanja onoga što ga okružuje i tako učiniti da se oseti da postoji šupljina u tkivu onoga što se priča ili nešto što se skriva Ćutanje, kako kaže Hajdeger, nije nešto bezglasno, u njemu istrajava ono nepomično zvučanje Ali to nepomično nije ograničeno samo na oglašenje kao ukidanje ovoga, niti je samo to nepomično ono što istinski miruje. Svako pravo slušanje smiruje se vlastitim kazivanjem. Čovek govori ukoliko odgovara govoru Odgovaranje je slušanje. Ono sluša ukoliko pripada ujedinjavajućem pozivanju ćutanja. Ovo ćutanje „između redova" izgovoreno u dijalogizaciji radio-drame odražava se na naše saučestvovanje sa nevidljivim likovima Sam po sebi poetski govor je deklamativan; on ima potrebu da bude recitovan, zahteva minimum emfaze: on želi da je radije zvučan nego uverljiv ili tačan. On u izvesnom smislu prevazilazi uobičajene opozicije mene i tebe, monologa i dijaloga, solilokvija i konverzacije. Ali upravo zato ~što je proza estetički kasnija u odnosu na poeziju i što se poima na njenom fonu, pisac može da približi stil proznog pripovedanja razgovornom jeziku, bez bojazni da će slušalac izgubiti osećaj kako nema posla sa stvarnošću, nego sa njenim preoblikovanjem ” 9 Konverzacioni govor se stvarno ravna prema tekstu. Naizmenično prožimanje stvarnog i imaginarnog, neprestani dijalozi ili monolozi u kojima se stalno smenjuju pitanja i

0 )unj l.otman, „Predavania iz strukturalne poetike", Zavod za izdavanje udžbe nika, Saraievo, 1970, str 92

28