RTV Teorija i praksa

futurističkog pokreta Velimira Hlebnjikova koji u svom manifestu „Zaumni i zvezdani jezik, samobitna reč” piše: „Reč je lice sa duboko natučenim šeširom Racionalno u njoj prethodi verbalnom, akustičkom. Važno je reći da sudbina zvukova u prostiranju reči nije jednaka i da početni zvuk ima posebnu prirodu, različitu od prirode svojih saputnika Prvi zvuk za razliku od drugih je žica, korito tokova sudbine On ima cevastu građu, njime se duh služi da bi čuo budućnost u nejasnim govorima Da, on je nalik na kičmu reči Razumski svod jezika stariji je od verbalnog i ne menja se kada se menja jezik, ponavljajući se u kasnijim obrtima” I dalje: „Umetničko delo će biti prihvatano i kritikovano samo kao reč. Umetničko delo je umetnost reči. Otuda je samo od sebe došlo do izbacivanja iz umetničkih dela tendencioznosti i takozvane Jiterature svih boja'”. Kada se govori o strukturi radio-drame, na prvom mestu treba ispitati odnos slušalaca i teksta; to je osnovni odnos, „јег autor nije tu, nije više tu, nikada nije tu”. Pred nama se nalazi jedan jednosmerni odnos i jedna prenesena komunikacija koja se jednostavno služi jezičkim instrumentom na specifičan način, kao i svaka literatura Sumnje nema, ili gotovo da nema, da je autor želeo da nešto saopšti slušaocu; neosporno je i da je baš to značenje radio-drame. Ta se poruka prenosi stilizovanjem glasa, njegovim nijansiranjem na prvom mestu, a zatim zvučnim efektima, šumovima i tako dalje Ovo prenosi naznake za jedno tumačenje koje svaki slušalac mora da ponovi samo za sebe, kao što je to pisac prvi put učinio i rekonstruisao za sebe. Glumac i tekst moraju zajedno obrazovati jedan novi specifičan odnos, odnos slušaoca prema liku, koji nije istovetan sa prethodnim, niti je opštenje u pravom smislu; iako

34