RTV Teorija i praksa

vizuelnih signancija nužno uključuje prostor i može biti izdvojeno od vremena kao kod nepokretne slike i skulpture, ili može pridodati vremenski faktor kao kod pokretne slike Širenje govora posredstvom radija ne menja strukturu prenesenog govora; znakovna shema ostaje ista Međutim, šira rasprostranjenost u prostoru i vremenu ne ostaje bez uticaja na odnos između govornika i njegovih slušalaca a time i na sklop poruke. „Odlučna razlika između slušaoca i čitaoca sastoji se baš u tome što se verbalne sekvence prenose iz vremena u prostor znaka, što značajno slabi jednosmerni karakter govornog toka. Dok slušaoci prave sintezu sekvence pošto su njeni elementi iščeznuli, i on se ne može vratiti iz onoga što sledi onome što prethodi”. l3 Kod govora u prozi ponavljanja su isključena; jer, bilo da izlaže ili dokazuje neku tezu, govor se razvija kroz dijalektičko napredovanje. „I sam sasvim shvatam” - veli Gabrijel Marsel „како ideja o neprostornom obliku može da bude neugodna po naš um”. Ovu neugodnost svet radio-drame ne poznaje i ne prihvata. Naprotiv, „neomeđeni prostor” je njegova bitna konstituenta Čini se da se svet radio-drame može doživeti na sličan način kao i svet muzike na koju se odnosi ova Marselova konstatacija Na isti način na koji se mi krećemo od note do note i pri tom oblikujemo određenu celinu, gradi se oblik koji se sigurno ne može svesti na sled organskih stanja, ništa više nego što se objekt može pobrkati sa vidljivim promenama koje njegovo prisustvo prouzrokuje u subjektu. U prirodi je radio-drame, kao i muzike uostalom, da postoji možda samo u trajanju, ali isto tako da bude izvan dosega, na neki način čisto temporalnog oblika prema kome se javlja.

13 Roman jakobton, „Jezik i drugi komumkacioni sistemi „Treći program Kadio Beograda ', leto, 197

36