RTV Teorija i praksa

društvenu sredinu, ambijent Radio-režiser može, na primer, da u velikoj meri koristi muzičku temu koja če imati ulogu u odvijanju sekvenci radnje; muzički motiv koji se na primer pridodaje scenama retrospekcije može da obeležava kontrast sadašnjost-prošlost Primena elektronske muzike u najnovijim ostvarenjima takozvane stereofonske radio-drame je danas uobičajena pojava. U njoj se podsticaj pokazuje pažnji njenog slušaoca kao dvosmislen, nezavršen i stvara težnju za zadovoljenjem, tako da slušalac ima snažnu potrebu da nađe jednu čvrstu tačku koja će rešiti dvosmislenost; u tom se slučaju javlja emocija, jer težnja za odgovorom biva nepredviđeno zaustavljena. Postojanje zvučnih efekata (šum koraka, škripa vrata, šuškanje predmeta) a pre svega postojanje šumova je značajna komponenta radio-drame. Šumovi mogu biti veštački rekonstruisani za potrebe predstave; oni sačinjavaju oblast zvučnih efekata. Zvuci mogu da označavaju čas (izbijanje časovnika na zvoniku), atmosfersko vreme (kiša), mesto (buka velikog grada, glasovi ptica i domaćih životinja), premeštanje (zvuk automobila koji se približava ili udaljuje) i tako dalje. Ovi zvuci mogu da budu proizvedeni i prirodnim putem, putem raznih mehaničkih postupaka, kao i preko magnetofonske trake. S jedne strane, traka dozvoljava snimanje i rekonstrukciju najređih prirodnih zvukova, a s druge strane, pravi kreativni rad i najsmelija eksperimentisanja u cilju proizvođenja znakova koji se graniče sa muzikom kao i sa govorom, pa do izgovorenog teksta snimljenog na magnetofonsku traku; mrmljanje reči reprodukovano sa magnetofonske trake je veoma pogodno za zvučne efekte. Šumovi imaju tu moć da prodiru u samo središte bića. Alen za njih kaže da izazivaju našu nepokretnu budnost Oni nas više uzbuđuju nego

38