RTV Teorija i praksa

Radio-dramski tekstovi su se postepeno oslobađali nametljive i lažne dramatičnosti kako bi zadržali pažnju slušalaca. Tome je doprinelo saznanje da radio-dramu nije neophodno igrati u mraku, da je njeno značenje mnogo šire, jer se ne iscrpljuje u iskazivanju onih istina koje se mogu ostvariti i u pozorištu. Prva revolucija radio-dramskog izraza, koja je bila sadržana u tehnici koja joj se nametala i često postajala sama sebi svrha, ostala je za nama. Ostala je za nama, takođe, i faza recitovanja drame u mikrofon. Ona se danas nastavlja istraživanjima u domenu materijala, forme i stila. Danas se veliki broj radio-drama može preneti na film, pozorište i televiziju sa ili bez većih dramaturških intervencija. Kompleksnost montaže radio-drame nimalo ne zaostaje za kompleksnošću montaže jednog filma ili televizijske drame. Elektronska muzika preuzima funkciju šumova. Tehničke mogućnosti da se šumovi, tonovi i glasovi otuđe, da se udalje od uobičajenog, igraju pri tom značajnu ulogu, kao što se i uopšte tehnikom snimanja i montažom može potencirati volja za irealnošću, za izazivanjem straha i užasa, aii i vedrine i atmosfere. Radi se naime o otuđenju: tako izmeniti glasove da oni za slušaoca stvore novu oblast postojanja. To je način da snovi, solilokviji, sećanja, raniji, drugi ili dvoetruki život uđu u ravan normalnog prikazivanja. Ovo otuđenje ima za cilj da stvori duševne prostore, da otkrije više dimenzija i slojeva jednog lika. Primer za ovakav tip radio-drame jeste drama Mišela Bitora Šestmiliomstoosamdesethiljada litara vode u sekundi. Drugi put bi vodio, da tako kažemo, u dramu čistog govora, gde se uspostavljanjem čiste govorne reči računa sa stvaralaštvom mašte, gde će mašta graditi svetove, stvarati prostore. To je put koji vodi od reči ka slici, od čujnog ka vidljivom Radio-drama ne može biti samo primenjena

44