RTV Teorija i praksa

Kšištof Teodor Teplic

NOVA SVEST TELEVIZIJE

Sasvim je sigurno da je televizija u svetu ne samo već izišla iz razdoblja naivnog ranog detinjstva več i da za sobom ima, čini se, i godine zahuktale mladosti, koje su bile zapljusnute tehničkim mogučnostima i neobično brzo postignutim gotovo neograničenim finansijskim sredstvima; tako izgleda da televizija trenutno ulazi u period promišljene zrelosti. Prirodna potreba tog razdoblja jeste viši stepen samosvesti, upoznavanja sopstvene suštine, kako društvene tako i estetske. I zaista, već nekoliko godina iz različitih centara stižu signali koji svedoče o produbljenom premišljanju o televiziji kao o prenosnom sredstvu, a i o društvenom fenomenu. U toj oblasti, prvi je bio tzv. kanadski eksperiment koji se zasnivao na uvođenju kablovske televizije u relativno širokom opsegu, pri čemu je ona bila shvaćena kao pokušaj suprotstavljanja masovnom delovanju velikih monopolističkih televizijskih sistema, naročito američkih. S tim eksperimentom sam imao priliku da se upoznam na konferenciji FIPRESCI 1975. u Milanu. Isto tako, estetika televizije, koja se ipak rađala, počela je da privlači sve ozbiljniju pažnju Ijudi koji su se dotad bavili ili estetikom uopšte, ili posebnim problemima što su se na estetičkom planu izdvojili u vezi sa sredstvima za masovnu komunikaciju - pre svega, filmom. To se uglalvnom odnosi na francusku i italijansku sredinu, gde je 1975. u Milanu održan kongres o „video-arts”, skraćeno VA, pod čim se uglavnom razume umetnost televizijske slike zasnovane na magnetskoj registraciji. Рге desetak godina, savremenoj misli o suštini televizije naročitu dimenziju su dale, na prilično paradoksalan način, i sredine povezane s idejama otpora, - među njima i tzv. „frankfurtska škola”, u velikoj meri animirana idejama Herberta Markuzea (Marcuse), kao i krugovi nadahnuti dostignućima L. Altisera (Althusser).

18