RTV Teorija i praksa

Učiieljica kaže: „Е, baš svaita! Tebe će, dete, upropastiti mašta!” I ја posle plačem, plačem sve do kuće: sve mi je to nemoguće...nemoguče... Da li je ikada igde u svetu toliko poetskih pozdrava upućeno jednom tehničkom izumu? Kod nas sigurno ne. Možda je to bilo takvo vreme, možda je svet u radiju za trenutak ugledao moguči izlaz iz nevolja, ovapločenje svojih želja i nada. Ili je to bio vizionarski trenutak koji je u radiju pozdravio početak nove, elektronske epohe, rađanje kakvog-takvog, ali tek - „svetskog sela”. Ma šta bilo u osnovi, svi su bili ushičeni. Čak su i praktični realizatori, obično surovo realni, u studiju, „pored sijalica koje daju znak početka emisija”, umesto kakvih zabrana ili kratke naredbe „Tišina!” ispisali stihove: Crvena svetlost kad sine vasione talasi brzi tvoj već prenose glas ceo sluša te svet. A časopis „Radio Beograd”, u svom drugom broju izašlom na dan svečanog početka emitovanja Radio-Beograda, našao je za shodno da objavi ove stihove uz sledeće dodatno objašnjenje: „То su heksametar i pentametar, čuveni distih antičke poezije. Tako su se i ovde udružili na istom poslu najstarije i najnovije: antika ј radio”. Danas u studijima Radio-Beograda, koliko nam je poznato, ne piše ništa. Pale se samo svetlosni signali i, uz njih, za svaki slučaj, tehničar kroz prozor mahne rukom, da znak da je mikrofon uključen. A možda ne bi bilo zgoreg opet ispisati onaj „heksametar i pentametar, čuveni distih antičke poezije”, Crvena svetlost kad sine... Makar u spikerskim, emisionim studijima, Ne samo u spomen na entuzijazam i plemenito oduševljenje prvih naših radio-poslenika, nego i zato što doček radija, onakvog kakvim su ga pesnici zamišljali, još uvek traje.

17