RTV Teorija i praksa

Мг Tihomir Nikolić

RADIO I TELEVIZIJA U SLUŽBI SLEPIH

•Kad god se nagovesti da če biti reči o slepima, uputpo je objasuiti zbog čega se prišlo takvoj specifikaciji, s obzirom da je več odavno u naučnom svetu prihvaćena činjenica da su slepi u svojim željama i htenjima jednaki ijudima zdravog vida (u daljem tekstu videčim Ijudima). Stav videčih Ijudi prema slepima je opterećen brojnim predrasudama u takvoj meri da bi se bez peterivanja mogio reči da slepima ne smeta to što ne vide, već im smeta stav sredine prema slepiiu. On se može svesti na mišljenje o opštoj nemoči slepog čoveka da učini nešto bilo za sebe, bilo za drugoga. Savez slepih kao društveno humanitarna organizacija ■koja okuplja slepe i prijatelje slepih, i tiflologijakao obiast defektologije, teže ka menjanju ovakvih i sličnih stavova prema slepilu i slepima i zalažu se za ravnopravno uključivanje slepih lica u društvo. Mečutim, ovu integraciju nije mogučno ostvariti bez druge strane - bez videćih Ijudi. Slepi od njih očekuju da maksimalno uvažavaju njihove preostale sposobnosti: inteligenciju, preostala zdrava čula, fizički, telesni kao i emocionalni integritet Рге nego što se nešto konkretnije kaže o značaju i ulozi radio i televizijskog programa u ostvarivanju ciljeva potpune integracije slepih lica u društvo, trebalo bi raščistiti zbog čega se ovde insistira na slepima kada je poznato da i ostale grupe invalida imaju iste potrebe. Ргеко čula vida čovek prima više od 90% informacija iz spoljnog sveta. Prema tome, moglo bi se zaključiti da je slepilo veoma težak invaliditet Međutim, među pomenutih 90% informacija postoji mnoštvo onih koje nisu životno važne. Uz pomoč čula sluha, dodira i mirisa

44

RADIO - Praksa