RTV Teorija i praksa

da bi u nekoj interakciji došli do spoznaje života. Drago mi je što mogu da kažem da u vreme kada govorimo o krizama na raznim stranama u društvu, radio, čini mi se, i verovatno i slušaoci tako misle, nije u krizi. On je samo u fazi kada mora iznova da traga za izrazom koji će više odgovarati potrebama i heterogenosti auditorija. Oni koji nas slušaju sada na ovom programu i koji slušaju druge programe, mogli bi da potvrde da sam rekao nešto što odražava i njihovo mišljenje. Tokom godina radio je osvojio poziciju u društvu i auditoriju, međutim, on sam više nije dovoljan, nego mora da radi kao porodica programa. Upravo mi, koji ovde sedimo, predstavljamo jednu takvu, veliku, jugoslovensku porodieu programa, a svaka naša kuća u stvari ima nekoliko programa koji zadovoljavaju različite potrebe, ukuse i različite strukture auditorija. Ono što je možda najbitnije da kažemo na početku jeste da slušanost radio-programa, ukupno uzev, (među pojedinim programima postoje razlike u tome) poslednjih gođina raste, tako da danas gotovo nema čoveka u ovoj zemlji koji u toku izvesnog vrerrtenskog intervala, recimo jedne sedmice, pa čak i u toku dana, ne ostvari neki kontakt sa radio-programom, Tako se u toku dana nekoliko puta multiplikuje broj slušalaca i tako reči veći je od broja stanovnika. Slika te slušanosti je veoma različita od bloka do bloka. U svakom intervalu imamo različitu strukturu auditorija s obzirom na potrebe koje sam već maločas pomenuo. S. STUPAR: Kolega Mihailo Tošič spada u red onih radio-stvaralaca koji su veoma dobri poznavaoci ne samo našeg radi|a već i kretanja radija u svetu. Kada bi se povukla neka paralela između onoga što mi danas radimo i dokle smo stigli i onoga što svet čini na ovom planu, kakva bi se ocena mogla dati? M. TOŠIĆ: Stvaraoci radija u svetu nemaju više iluzija o svojoj poziciji. Oni su prihvatili činjenicu da su medij broj 2, i da ih je televizija „pobedila” na izvestan način, ali nastoje da tu utakmicu, u kojoj ima mesta za štampu,

35