RTV Teorija i praksa

Р. PLAVŠIĆ: Hteo bih samo da dodam: to je jedna, skoro prirodna težnja sistema ka homeostazi tj. posebnom stanju ravnoteže na određenom nivou. Рге dva časa sam pomenuo da se vidi da postoji kriza i ko stoji „iza” - što bi rekao Duško Radovič. Postoje u društvu, i kod nas i u svetu, ozbiljne teorije društvenih kriza. Smatra se da društveni sistem proizvodi napetost koja dovodi do poremečaja ravnoteže i da isto tako postoje mehanizmi koji ponovo uspostavljaju ravnotežu. To je zakonitost Međutim, pitanje je da И se ta ravnoteža uspostavlja na starim osnovama, dakle rekonstrukcijom starog, prethodnog stanja, pre krize, ili se uspostavlja na nekim novim osnovama. Ta teorija kaže da krize nastaju u raziici između onoga što treba i onoga što jeste. Mislim da radio u ovom društvu mora dobiti, mora se izboriti za određenije mesto u toj globalnoj funkciji, na prevazilaženju krize gde ne radi na rekonstrukciji postojepeg stanja nego na uspostavljanju novih ravnoteža na sasvim novim osnovama. To je važno teorijsko pitanje na kojem uopšte ne radimo. U stvari, ne postoji nikakav konflikt u ovoj sferi, postoji konflikt na jednom mnogo nižem pianu a morao bi da bude podignut na viši nivo. Ako radio služi tome, kao što neki odgovorni ijudi misle u radiju i van njega, za uspostavljanje prethodnog stanja, ili održavanje stanja ravnoteže, da bi se napetost razrešila na taj način - onda je radio tu završio svoj posao ... M. TOŠIĆ: Da kažem kolegi Jovanoviču ko koči? Koče Ijudi koji nisu školovani, nisu specijalno pripremani za radio niti su „radio-ljudi” u svojoj osnovnoj orijentaciji, oni koji bi isto tako mogli da rade na sasvim drugim poslovima činovničke vrste ... Koji se plaše tog novog. To je ijudska, sasvim ijudska osobina, sasvim normalna. Ljudi se plaše eksperimenta: kakav ću ja biti u svemu tome? Do sada sam dobar, podnošljiv, „prolazim”, ali u novom ne znam kako ču izgledati, da li ču moči da prođem ... Razmenjujemo mišljenja, pokušavamo da spoznamo dokle je ko stigao, pokušavamo da koristimo tuđa

52