RTV Teorija i praksa

Ivana Stanković

REČ I SLIKA - DETERMINANTE KOMUNIKACIJE

- sporazumevanje u funkciji programa uživo Komunikacija kroz „žive” programe (kontakt-programi i direktni prenosi) nastaje u sferi neformalnih i spontanih interakcija i predstavlja nezaobilazan mehanizam artikulisanja svakog događaja koji se posrednim putem dočarava, U ovakvim programima teži se ka umnožavanju značenja jedne poruke, dopunjavanju iskustava i predviđanju rešenja. Stepen odlučivanja je velik, te informacija koju saopštava pošiljalac poruka predstavlja njegovu slobodu izbora. Dvosmislenost ili višesmislenost ovakve poruke može da bude veoma produktivna ukoliko okupira pažnju, podstiče na interpretacioni napor, istovremeno omogučavajuči auditoriju da se snađe u prividnoj nesređenosti, kao i da dekodira poruku nalazeči joj značenje u funkciji potrebnog saopštenja. U svetlosti ovakvih razmišljanja posebno mesto zauzima razmatranje jezičkih determinanti neposredni i „žive” komunikacije. Jezik programa uživo omogučava sporazumevanje i objašnjavanje onoga što se zbiva u trenutku emitovanja, postavlja na novu osnovu pitanje odnosa reči i slike. Sasvim je specifičan jer u osnovi njegove gramatike leže sve tehničke izražajnosti radija (mikrofon, prijemnik) i televizije (kamera, slika). Podrazumeva iznošenje samo onoga što je bitno i suštinsko, vezivanje za žive slike, tonske i muzičke elemente, konkretno i precizno tumačenje đogađaja ili tema o kojima se govori, kao i iskazivanje misli jasnim, jednostavnim i svima razumljivim rečima. Činjenice koje se razmenjuju, da bi bile prihvačene, zahtevaju razumevanje, ocenjivanje, a u prvom redu jezičko uobličavanje. Kratki, jasni i precizni iskazi mogu biti zamenjeni i sočnijim, bogatijim,

19