RTV Teorija i praksa

U којој meri је televizija postala velika snaga društvene integracije i kultume jednolikosti? Da li pojedinci s raznim društvenim i kulturnim obrazovanjem zaista reaguju na isti način na ove zajedničke kultume oblike? Nalazimo da gledaoci s višim obrazovanjem gledaju nešto manje televiziju nego manje obrazovani - oko tri minuta manje dnevno za svaku dodatnu godinu formalnog obrazovanja - ali vrste programa koje gledaju su bukvalno iste. 1 Da li su obrazovaniji gledaoci pažljiviji i da li su izvukli nešto iz širokog kontakta sa literaturom, pozorištem i bioskopom u reagovanju na televiziju koju gledaju? U pokušaju da ispitamo da li ijudi sa različitim obrazovanjem koji gledaju isti program stvamo vide isti program, zamislili smo tehniku intervjua u dubinu baziranu na nizu pitanja koja se sve više strukturališu, o tome koji elementi u programu ostaju u svesti gledalaca i kako oni ocenjuju ono što su videli. Zapisi o ovim intervjuima su sistematično kodirani da bi se izvukle kvantitativne mere o pažnji kao i nivo analitičkog i interpretativnog mišljenja među raznim socijalnim grupama u reagovanju na slučajni uzorak televizijskog programa u udarno vreme. Analiza se koncentrisala na četiri pitanja: 1. Da li televizija nagoni na razmišljanje? 2. Da li nivo obrazovanja utiče na reagovanje na televiziju? 3. Da li nivo reagovanja varira prema tipovima programa, ili je pak Makluan (McLuhan) bio u pravu da medij dosta određuje poruku? 4. U kojoj meri očekivanja i stavovi gledaoca („društvena definicija televizije”) utiču na efekat medija? ISTRAŽIVAČKI PROJEKT Nijedna studija ne može pouzdano da odredi u kojoj meri je televizijski program percepiran kao homogen ili

' Cifru od tri minuta na dan izračunao je Bauer(Bowcr) 1973. Neke studije ukazuju da duži radni sali i više društvenih aktivnosti van kuće objašnjavaju negativan odnos između obrazovanja i gledanja televizije, pre nego kulturni ukusi.

31