RTV Teorija i praksa

veoma strogo postavio danski lingvist Hjelmslev, da se svaki „proces” podvede pod odgovarajući „sistem”, bez kojeg i sam proces ne bi bio moguć niti zamisliv. To je imalo za posledicu otklanjanje temporalnosti i konstruktivnosti poruka i kulturnih pojava uopšte što se očevidno dogodilo u strukturalnoj antropologiji - stavljajući ih u jednu u suštini ahronijsku dimenziju. To jest idealnu, logičko-racionalnu, „reprezentativističku”. Zajedno sa temporalnošću i konstruktivnošću, tu se gubi i dijahroničnost, transformabilnost i raznorodnost upotrebe, kao i kreativnost koja ih čini mogućim i zamislivim, u odnosu na brojne pragmatičke situacije u kojima se ne samo izriče nego se i gradi - iako pod izvesni biokulturnim uslovima. To važi za govorni jezik, a još više za takozvani audiovizuelni jezik, čiji se pojam javio u jednom mnogo naivnijem obliku. On se formirao, rnožemo reći, na pola puta: kao specifčna struktura koja se istovremeno javlja u formalnim strukturama - što se pozivaju na jednu, možda, diskutabilnu teoriju, ali nesumnjivo rigoroznu - u uslovima koji naprosto materijaini, činjenični, a u izvesnom smislu i slučajni. Ohrabrujuća je činjenica da su proučavanja od izvesnog vremena krenula drugim putem. Ipak, se predrasude - posebno u pojedinim sferama i u glavama praktičara - teško otklanjaju. U tom smislu, ukoliko zaista želimo da shvatimo u kom pravcu možemo govoriti o „auđiovizuelnom jeziku” u odnosu na „popularizaciju umetničke baštine”, potrebno je polje istraživanja raskrčiti od ovakvih normativnih pseudoteorijskih zabluda. II Treba shvatiti kako malo sam po sebi, bez suštinskog preciziranja, znači pojam „audiovizuelnog jezika” - i u smislu da znači suviše, bez tačnih razgraničenja, može da navede tradicionalna i neprikladna tumačenja - te, dakle, kako je slabo iz tog razloga određen njegov odnos prema onom što nazivamo ..popularizacijom umetničke baštine”. U cilju da obradimo jednu zaista specifičnu temu, postavljamo jasno problem koji se u njoj na izgled implicitno pojavljuje, a čiji nam se smisao nudi kao nešto

149