RTV Teorija i praksa

Dr ŽARKO TRUMIĆ; Sigumo je da če hrana budučnosti posedovati izvesne karakteristike koje se manje ili više razlikuju od svojstava savremene hrane. Ona če pre svega morati da bude prilagođena kako načinu života, tako i navikama budučih potrošača. S obzirom na razvoj tehnike i njenu sve veču ulogu u našem sutra, budući čovek če, po svemu sudeči, imati manje potrebe za energetskim sastojcima hrane. On če manje da se kreće, manje če fizički da se napreže, a mašine če sve više da rade za njega. To istovremeno znači da če hrana budučeg čoveka imati znatno manje energetskih sastojaka, manje masti i šećera, a da će ona po svojoj suštini biti belančevinska, proteinska. Druga karakteristika hrane budučnosti, pretpostavljam, biče njena kompleksnost. A to znači da će ona da sadrži u optimalnim količinama ne samo sve one sastojke koji su potrebni za normalan život i rad čoveka, več i takve koji če imati preventivnu, zaštitnu ulogu u odnosu na mnoga, a pre svega na masovna obolenja. Dalje, mislim da če buduća hrana biti iz novih izvora koji su još uvek sada nepoznati, ali svakako manje voluminozna, manjega obima, više koncentrovana, sa manje tečnosti, tako da će moči lakše da se skladišti i njena održivost če, svakako, biti znatno veća. Na kraju, nije suviše smelo ni nerealno pretpostaviti da čovek budučnosti neče imati vremena ili neče hteti da troši to vreme na tri obroka dnevno. On če možda svoju ishranu prilagoditi tako da jede samo jedanput za duži vremenski period. Dr VESELINKA ŠUŠIĆ; Skračivanje spavanja koje proizvodimo u laboratorijama, ili koje nam priroda nameče svojim ritmom, izgleda da če nam dati korisne informacije u odgovoru na pitanje zašto spavamo. Uprkos velikih očekivanja taj odgovor nismo definitivno c dobili. Poznato je da čovek bar trečinu svog života provodi u spavanju kao posebnom stanju ponašanja organizma, I kad čovek spava funkcija organizma je optimalna. A u odsustvu spavanja funkcije su drastično poremečene. Uopšte, lišavanje spavanja do ovog ili onog obima,

186