RTV Teorija i praksa

Ana Šomlo

MASOVNO KOMUNICIRANJE SPECIFIČNO VOĐENJE POLITIKE

MIROLJUB RADOJKOVIĆ, SAVREMENI INFORMA CIONO-KOMUNIKA CIONI SISTEMI „Zavod za izdavanje udžbenika”, Beograd, 1984

Komunikacioni procesi u društvu predstavljaju ono što je krvotok u živom organizmu. „Ро ciljevima i posledicama masovno komuniciranje ima najveći uticaj na poiitičke procese u svakom društvu, tako da i vođenje savremene politike podrazumeva upotrebu sredstava za masovno komuniciranje, a masovno komuniciranje se, manje ili više mora tretirati i kao specifično vođenje politike”. Polazeći od ovakvih postavki Miroljub Radojković u uvodu svoje knjige izlaže socijalne i institucionalne pretpostavke funkcionisanja informaciono-komunikacionog sistema On komuniciranje sagledava kao jedno od najsloženijih, najobuhvatnijih i najdinamičnijih aktivnosti u Ijudskom društvu. Sistem društvenog dijaloga posreduje u razmeni informacija, objektivizuje ideje i predstavlja psihološko-kulturni kontekst jednog društva u kome je bitna klasna uslovljenost. Autor se zadržava na teorijskim problemima izučavanja ove teme, da bi u narednom poglavlju analizirao relevantne agense informaciono-komunikacionih sistema. Sem države primarnog agensa, Radojković razmatra odnos države i štampe iz istorijskog i aktuelnog aspekta. On naglašava razliku odnosa države prema štampi od onog koji ona ima prema elektronskim kanalima stavljajući ih pod jurisdikciju nacionalnog vazdušnog prostora - prirodnog medijatora za prenos poruka putem elektromagnetnih talasa, gde često država otvoreno priznaje da ima monopol.

257