RTV Teorija i praksa

SLUŽBENICA: Znaš, mnogi traže stan na dve strane, pa posle jedan zamenjuju iii izdaju... znaš već kako to ide... Ajde, zapisaću... Radiša Jelenak. RADiŠA: Jelenak... SLUŽBENICA: Jednosoban. RADIŠA: Jednosoban. SLUŽBENICA: Je 1’ tako? Ako bude. RADIŠA: Pa... SLUŽBENICA; Ako bude... RADIŠA; Pa, za mene je jeđnosobni stan veći nego vila na Dedinje, da znate. Samo da ga dobijem. Osam godinam sam ja u preduzeću, Uskoro polažem za kvalifikovanog zidara. Zena mi u drugom stanju... dobićemo dete... Deset godina čekamo to dete... Treba da vidite di mi živimo. Udžerica. Radiša i Makica sede pored otvorenih vrata svoje udžerice i gledaju: napolju lije kiša kao iz kabla. Po sobi lonci u koje kaplje sa tavanice. Grmljavina. MAKICA: Kao da se nebo provalilo. Ej, bože sveti, oćemo Г ikad imati čitav krov nad glavom. RADIŠA: Ta imaćemo, Makice... Rekli su biće... Strpljen, spašen, kaže narod. MAKICA: E, moj Radiša, ti svakom veruješ... narod veli da tuđa ruka svrab ne češe, znaš. RADIŠA: Pa veli, znam. MAKICA: I još veli... ne jedu vuci meso po poruci, nego kad se sami zahuktaju. RADIŠA: Pa i to. MAKICA: A kad ćeš ti da se zahukćeš, Radiša, kad? RADIŠA: Ma kako, bre, da se zahukćem, Makice, bre, pa ko sam, bre, ja, pa da se zahukćem. Vidi, evo opet curi. U sobu ulazi Baba Milja, gazdarica. BABA MILJA: I ovo opet kaplje, a? RADIŠA: Ovo nebo ne mož’ da u’vatiš ni za dlan ni za гер. BABA MILJA: Samo da mi je da dočekam ovako stara da Rosa rodi to dete... ko da je moje unuče... eto, zavolela sam vas tako ko rod rođeni. Nije zbog kirije, nemo’ da misliš. RADISA: Pa i пе mislim, bako. Od kiriju ne bi mogla da kupiš ni konopac da se obesiš. BAUA MILJA: Vala, majke mi, sa ovak’e cene... Vidi je, vidi je, molim te, kako nosi, ko vučica. MAKICA: Još je rano, baba, ne vidi se. BABA MILJA: E pa, ima neki što ne vidi. Da znaš, Radiša, biće muško. RADIŠA: E, otkud znaš? BABA MILJA; Kako otkud znam? Pa je Г se u’vatila prvo za nos kad sam joj polurila so. KADIŠA: Pazi, stvarno. A, jeste, Makice, u’vatila si se za nos, zar se ne sećaš.

245