RTV Teorija i praksa

Makica zajeca. RacJiša sačeka da se sniiri. RADIŠA: Ako nećeš, od siana nema nišla... MAKICA: Nek nema, šiu mc sc tiče! Meni je dobro i kod baba-MiIje! RADIŠA: Dobro li jc sađ. A kad sruše onu šupu, šta ćeš onda? MAKICA; Pa... dobićemo stan! RADIŠA: Je Г? Luda glavo! Ko da ti da?! Zašto da ti da? Slušaj me, Makice... kad već nisi mogla da rodiš, što da ne uzmemo to dete? RADIŠA (. nastavlja): Ma ne bi’ ni ja... Makice, ćuj... аГ u pitanju je stan. Znaš ti, Makice, da ja noću, kad tako razmišljam, svašta bi’ učinio, samo da dođemo do stana. Zato, Makice... da ga usvojimo? Makica p/ače. Radiša joj se primakne. Zvečanska ulica. Radiša ide sredinom kolovoza i zagleda brojeve kuća. Okrene se i prigušenim glasom kaže: RADIŠA: Odi... Makice... odi ovamo... ovdena. MAKICA: Ali, Radiša, kako ću ja... Makica ide nogu pred nogu. Radiša je požuruje. RADIŠA: Ajde bre, ženo, ne zanovelaj. Ajdc... Prolaze kroz kapiju, oprezno proluze hodnicima, goiovo krijući se da ih niko ne biprimeiiu, ulaze u jednu sobu punu dece u dečjint gvozdenim kreveiićima. KADIŠA: Vidi 0v0... ’leba ti... vidi ga, ko slika! МЛКIСА; Joj... Neku su deca mirna, neka plaču, neka radoznulo gledaju. MAKICA: Jooj, vidi ga, kaki je ko slika! Makici pođu suze'na oči i ona sakrije pogled. RADIŠA: Sta li je, šta plačeš? Kad plačeš, sve mutno vidiš! MAKICA; Ko bi poverovato da je naše?i Otkud mi, Radiša, da rodimo ovako lepo dete! RADIŠA: Ne možemo mi njega zbog druge stvari... Makice. MAKICA; Zbog koje? RADIŠA: Pa ne liči na nas... Ko bi poverovao da smo ga mi rodili?! MAKICA: Joj, Radiša, vidi, ti... 0n0... Jaoj, luče moje, joj, mače slatko! RADIŠA: Ovo ćcmo, Makice, da usvojimo! To je naš sin... Rudiša uzima deie i diže gu visoko. Izu njih se pojuvi Sesiru.

252