RTV Teorija i praksa

Z.T.: Ја sam svestan dometa mass media, novma, pa i televizije koja ima najveći uticaj, najsnažniji odjek, pa ipak je i njen domet ograničen. To je i razumljivo, jer postoje tolike druge institucije koje imaju ovlašćenja da ,'odlučuju. Mogao bih da se osećam deprimirano, da dignem ruke od svega, ali ja sledim svoj moral i kriterije. Ipak, mogu da kažem da sam do sada, u svom radu bio na pravoj strani. Nisam trčao za nekim političarima da bih ih vukao za rukav da mi daju intervju. Bio sam na selu, razgovarao sam sa seljacima, sažimao to, prenosio ono što je bitno. Prema tome, mislim da sam svoj posao dobro obavio. Razvoj događaja mi je dao za pravo. Šalio sam se na jedan satiričan način u emisiji Znanje imanje baš oko klanica i drugih promašaja, ali sve to nikoga nije uzdrmalo toliko da bi rekao čekaj, da vidimo šta je to! A.Š.: Tvoje inicijative često su bile i uspešne. Da pomenem samo uvođenje vodovoda u neka sela. Z.T.: Da, tk akciju smo inženjer Veselin Fomašević, ti i ja pokrenuli pre dvadesetak godina. Da pomenem samo da je Tomaševič otišao, umro, a da nije dobio nikakvo veliko narodno priznanje, kakvo je zaslužio, kao što bi bila „Vukova nagrada“. Mogu da kažem da iza mog posla ostaju neki materijalni dokazi u kojima sam sudelovao ili sam ih inicirao. Uveo sam, recimo, da tamo gde nema radne snage studenti beru maline, da se organizuje kolonija Poljoprivrednog takulteta gde dolaze i studenti iz Poljske. Sada niko više ne može da ih ugasi i kada bi hteo. Seljaci više ne mogu bez studenata, a i studenti vole tamo da rade. Vodio sam jednu ekskurziju seljaka u Slovenijt da vide kako rade Slovenci na selu i posle povratka nekolicina njih je usvojila slovenački stil rada. Postali su uzorni poljoprivrednici. A.Š.: Čini mi se da je tvoja ideja bila i izložba Apiflora pčelara na Tašmajdanu? Z.T.; Da, ja sam je zamislio i dao joj ime, ovaj skup već postaje tradicija.

265