RTV Teorija i praksa

Božidar Pantić

NARODNA MUZIKA I NjENI IZVOĐAČI

Izgleda da ni danas nismo odmakli ni za korak od ružnog shvatanja da su i narodna muzika i njeni interpretatori sinonim za ambijent kafane, miris roštilja, lupanje čaša, jednom rečju atmosferu polusveta. Ovakvo shvatanje utoliko je ispravno i blizu istine što u ambijent koji smo pomenuli ne možemo staviti ni muziku Mocarta, ni neku drugu ozbiljnu muziku, na primer opersku. To, naravno, važi za naše uslove života, јег u svetu odavno se i takva muzika, jasno, u transkripcijama, izvodi i u kafanskim prostorima što ne izaziva ničije zgražanje i osudu. Tako ozbiljna muzika nije rezervisana samo za povlašćenu publiku na elitnim mestima - opera, koncertne sale, katedrale, već se izvodi svuda gde za izvođače postoji prostor i interesovanje. Uostalom, setimo se samo pod kakvim su uslovima svirali klaviristi po „salunima” na Divljem Zapadu rizikujuči da ih pogodi i metak razularenih kauboja. Kod nas, pak, narodna muzika, zato što se još uvek najčešče i najviše izvodi po kafanama, doživljava u javnosti prezir i osudu, i čak joj se oduzima pravo da se i naziva muzikom. Međutim, za ovakvo shvatanje nije kriva narodna muzika, јег mesto koje smo joj dali na lestvici žanrovaposlednje, određeno je od nas samih. Blizu je pameti da zbog mesta gde se najčešče izvodi ova muzika ne bi trebalo da se smatra prokaženom, jer zamislimo da neko počne da razbija čaše uz zvuke muzike Tristana i Izolde! To nikako ne bi moglo da se uzme kao dokaz da

222