RTV Teorija i praksa

Darinka Simić Mitrović

STEREO-EREO-REO-EO RAMA-AMA-MA-A

Krajern šerdesetih godina, u vreme kada u svetu kvadrofonija i Kunstkopf prestaju da budu senzacija, u glavi urednika tek osnovanog Trećeg programa Radio-Beograda Aleksandra Ackoviča rađa se nov nemir: on bi želeo da umetničku muziku plasira u stereo-tehnici. Na šaljiva pitanja kolega ~za koga to misli da emituje kad ni sam, kao urednik, nema taj, u to vreme redak i oasnoslovno skup stereo radio-prijenmik i, zar ne bi bilo lakše da tih nekoliko potencijalnih slušalaca dovede u studio i pušta im ploče pp želji”, on se samo zagonetno smeškao. Kao i večina onog čega bi se Acković poduhvatio i ova njegova želja je uskoro postala štvarnost. Redakcija je raspolagala brojevima telefona nekolicine pretplatnika za koje se znalo da imaju stereo-uređaje i naizmenično pozivala jednog po jednog sa molbom da kažu kako je te večeri prošao program u pogledu kvaliteta emitovanja. A ovi slušaoci - dobrovoljni saradnici, vredno su dežurali i prijavljivali sve smetnje, neravnomernosti u jačini kanala i čitav niz drugih tehničkih podataka. Kao što je Acković i bio predvideo, Ijubitelji umetničke muzike počeli su u sve večem broju da kupuju stereo-prijemnike, Pokazalo se još jednom da pretplatniciraa treba dati opipljiv razlog da bi uložili novac u nešto novo. Zar nije, uostalom, i naša televizija krenula na sličan način i uz slične dileme? Muzički fondovi Radio-Beograda su več u to vreme, pored ploča strane proizvodnje, posedovali i veči broj traka sa crveno-belim blankom na početku, što je oznaka za stereo. Prateći trendove u svetu muzička

36