RTV Teorija i praksa

Raško V. Jovanović

DIREKTNI PRENOSI MUZIČKIH PRIREDABA

Izgleda paradoksalno, ali je u ovom trenutku, posebno kada se ima u vidu savremena radiofonska praksa u nas, neophodno razmatrati i ukazati na neke od prednosti neposrednih ili direktnih prenosa sa javnih muzičkih manifestacija koje se priredjuju i održavaju u koncertnim pozorišnim ili sportskim dvoranama, kad je reč o zatvorenim prostorima, ili pak na otvorenim, za te svrhe prilagodjenim ili neprilagodjenim. Reč je o muzičkim priredbama uopšte, dakle o manifestacijama na kojima se izvode različite vrste muzike, počev od umetničke (ili tzv. ozbiljne), ргеко zabavne sve do narodne. Naravno, pri tom treba imati u vidu da podrazumevamo povoljne organizacione i autorsko-pravne uslove, odnosno da polazimo od pretpostavke da je čitav kompleks tih pitanja potpuno rešen, kao i da su tehničke uslovnosti večim delom ispunjene da se prenos može nesmetano I kvalitetno obaviti. Ali, рге početka svake analize današnjih pojava u savremenoj našoj radiofonskoj praksi, potrebno je podsetiti se nekih činjenica iz istorije, iz sada već dalekog vremena detinjstva i mladosti radija. Reč je o vremenu kada su programe radija ispunjavale, kad je muzika u pitanju, emisije izvodjene neposredno u studiju, zatim emisije ostvarivane reprodukcijom gramofonskih ploča ili folija i, najzad, slobodno bi moglo biti i najpre, direktni prenosi iz koncertnih i pozorišnih đvorana ili kavana i restorana, kada se radilo o narodnoj ili zabavnoj muzici. Pri tom, valja znati, direktni prenosi ispunjavali su znatan deo programa,

46