RTV Teorija i praksa

Izgleda da je Lojd imao vizionarsku sliku budućnosti. Lakurb navodi zanimljivu izjavu veikog komičara, u kojoj se doslovno kaže: - „...Mislim da će doći vreme kada će produkdja filmskih komedija biti dovedena do takvog nivoa perfekdje, da će biti moguća masovna proizvodnja klišetizovanog filma, slično proizvodnji konfekdje”. Poslednje godine života Harold Lojd proveo je u tišini, u svojoj rezidendji na Beverli Hilsu, baved se mnogobrojnim hobijima: arheologijom, skulpturom, slikarstvom i fotografijom. Poslednja Lojdova uloga bila je u filmu Med Venzdi režisera Prestona Stardžesa, koji je doživeo neuspeh; tada se 1945. definitivno povukao u anonimnost, da bi se tek 1962. pojavio kao distributer autobiografške serije projekdja pod naslovom Komični svet Harolda Lojda. BRUNO MADERNA. DVOSTRUKIPROFESIONALAC UParizuje nedavno gostovao Bruno Madema, kompozitor i dirigent, jedan između ne tako retkih višestrukih profesionalaca. „Orkestar Nasional” pod njegovim rukovodstvom izveoje neobično kompleksan program: izvedena su dela Mocarta, Mademe, Berga i Ravela. Mocartova Simfonija u de-duru, zvana Praška, poznata kao neobično strasno i dinamično delo, zazvučala je s podvučenom mobilnošću i nervozom neobično uzbudljivo u celinl Očigledno je da se Madema naprezao da prisili „Orkestar Nasional” kako bi napustio svaku oveštalu rutiniranost i konformizam. On je u tome sasvim uspeo. Praška simfonija zazvučala je na originalan nacin, s dthtavim osvetljenjem, vazdušasto, s prefinjenim tembrom: izostala je strogost koja karakteriše interpretacije velikih „mocartovaca”, Bema i Klemperera. Naročito je übrzani tempo adađa zbunio stručnjake-čistunce, naviknute na oprobane interpretadje i tradicionalno tretiranje stila. Isto tako osveženje bifa je muzika samog Mademe, Kvadrivijum za četiri udaraljke i orkestar, napisana za festival u U Mademinoj kompoziciji i sam orkestar podeljen je načetiri grupe od kojih je svaka sastavljena od mešovitih instrumenata. Udaraljke na izvestan način podstiču, provodraju orkestar na akdju. Muzika se kreće od krajnje opuštenosti do napetosti, od

207