RTV Teorija i praksa

ckvire , što vodi u situaciju u kojoj anarhističke inicijative građana... nailaze na neselektivnost, podršku i ohrabrenje od gradske administracije, odmah shvatamo da je naše gledište o kulturnoj politici i. ргета tome, o kulturnom razvoju, generacijsko. Sa dopadljive odlike između načina na koji je kulturna demokratija nasledila demokratizaciju kulture kao socijalni cilj, prešli smo na razumevanje obeju rečenih kao uzajamno prožimajućih, ili bar kompatibilno paralelnih projekata. Sada, kao što je Veber nagovestio, gledamo napred (sa onoliko entuzijazma sa koliko i juriš kulturne demokratije), u dan kada socijalistički model i zapadni model zajedno konstituišu pogled na život koji je stecište integrisanog planiranja (kao što i pokazuje nedavna zajednička studija Finske i Kanade; rezultati novog zapadno-istočnog zajedničkog proučavanja željno se iščekuju). Korespondencija između ovih generacija kulturne politike i tehnoloških vremena verbalno/oralnog, štampanog i satelitskog, mora nam svima biti očigledna. I dok je, ргеша tome, demokratizacija kulture (pristup odozgo na dole) bila intelektualizovana politička ambicija, s edukativnom, paternalističkom i hegemonističkom motivacijom, kulturna demokraiija emanira od onih koji žive život i predstavlja politizovani koncept realnosti. U ovom smislu obe treba da daju nezamislivo snažan doprinos našim današnjim tehnokratskim, plutokratskim i, kako ponekad izgleda, gerontokratskim društvima. VI Već sam govorio o potrebi da se preformulišu pitanja koja postavljamo u pogledu kulturne politike i pravca razvoja. Isto tako moramo, naravno, preformulisati osnovu istraživanja u kojem ćemo biti učesnici. Moje lično učešće u ovoj promeni pravca sastoji se u sugestiji da akciju-istraživanjc treba preduzeti na regionalnom nivou, da bi se uspostavio izvestan smisao regionalnog identiteta koji obuhvata

99