RTV Teorija i praksa

Sergej Muratov

VELIKI ZAKON TELEVIZIJSKOG MIZANSCENA

U шојој kući је bilo tri stolice - jedna za usamljenost, dve za prijateljski razgovor, tri za goste. (H. Toro; Valden ili Život u šumi) Mnogi su, verovatno, primetili da fotelje koje su stajale na sredini sobe, posle dolaska gostiju bivaju pomaknute prema zidu. Ne volimo kada nam se neko nalazi iza leđa. (Verovatno je čovek od predaka nasledio ovaj instinkt opreznosti - divlje životinje spavaju prislonjene leđima uz drvo.) Ali ako teške fotelje stavite u suprotne uglove prostorije sabesednici će ili vikati ili će u prostoriji zavladati tegobno ćutanje. Karakter kontakta često je uslovljen izgledom mesta radnje. Tu je sve značajno - od oblika prostorije, visine tavanice ili veličine prozora do boje zidova. Priča se da je jedna od zapadnih telefonskih firmi nekoliko godina bezuspešno pokušavala da odvikne prolaznike od zloupotrebe uličnih govornica. Jedanput su rukovodioci firme dobili pismo od Ijutite pretplatnice. Kome je palo na pamet - pisala je ona da u mojoj ulici ofarba kabinu govornice u takvu drečavu narandžastu boju da se u njoj ne može izdržati ni pola minuta, čovek istrči iz nje kao oparen! Nije teško pogoditi da je ova informacija radosno dočekana. Na stotine govornica su tada prefarbali u spasilačku boju. Problem su rešili uz pomoć maslinaste boje koja je izazivala psihološku neprilagodljivost. (Boja ne mora uticati samo na gledanje. Testirane ostavljaju zavezanih očiju u

110