RTV Teorija i praksa

postoji u zemljama koje su izgradile snažne informaciono-komunikacione sisteme, odnosno imaju razgranatu i snažnu opremu za klasičnu difuziju RTV programa primopredajnicima. Prodiranje kablovske televizije u takvim uslovima znači da su otkrivena još neka područja interesovanja, bolje reći slobodno tržište, za eksploataciju pobuda korisnika. Dovođenje rečenih odlika u vezu sa razvojem kablovske televizije ne znači da između njih postoji čvrsta uzročno-posledična veza. Ali, na delu je, očigledno, jedna značajna zakonomernost. S obzirom na nju, Jugoslavija još nije stekla nabrojane uslove, što bi značilo da još nema pogodan ambijent za spontano primenjivanje kablovske televizije. Poznavanje razloga i opravdanja za uvođenje kablovske televizije u njenim najjačim staništima može biti korisno iskustvo i za nas. Priroda tih argumenata razlikovala se s obzirom na vreme kada se ovaj prodor dešavao, i s obzirom na karakteristike političkih i informaciono-komunikacionih sistema u kojima je ona nicala. Koliko je ovom autoru poznato, argumenti kojima se dokazivala korisnost upotrebe kablovske televizije mogu se podeliti u nekoliko grupa. Prvi skup argumenata ticao se perfekcije difuzije RTV ili sličnih signala. Tako je, uostalom, kablovska televizija i počela. U određenim zonama prijema, u kojima je konfiguracija terena ili mnoštvo visokih zgrada bila prepreka za prijem kvalitetnih signala, išlo se na podizanje kolektivne antene na najboljoj lokaciji od koje se, do krajnjih korisnika, signal prenosi putem kablova. U cilju perfekcije prijema počelo je „ožičavanje” stambenih zgrada, delova zgrada, delova gradova ili čitavih naseobina. Ovaj razlog u prilog kablovske televizije najmanje je društveno sporan. On računa sa individualnim porodičnim aktom prijema i poboljšava kvalitet pružene usluge. Osim toga, perfekcionizam prijema ide u prilog i klasičnim RTV mrežama koje već postoje. Kolektivna antena ne utiče na prestrojavanje ukusa publike, već bolje plasira onaj „paket programa” kako ga nudi emisioni RTV centar u skladu sa nametnutim društvenim zahtevima i

21