RTV Teorija i praksa

Vratimo se stoga pitanju da li treba uvoditi, i šta se postiže eventualnom širom primenom klasične, distributivne kablovske televizije u nas. Pogledajmo iz kojih se navedenih grupa mogu naći dobri argumenti njoj u prilog. Da li se u našim uslovima inicijative za uvođenje kablovske televizije mogu svrstati u argumente perfekcije, specijalizacije ili komercijalizacije ? Doktrinarno posmatrano, polazeći od karaktera svojine u celom informaciono-komunikacionom sistemu, očigledno je da treća vrsta razloga ~za” kablovsku televiziju ne dolazi u obzir. To se vidi i iz važećih zakonskih dispozicija o krugu potencijalnih osnivača sredstava informisanja. Savezni zakon sadrži normu po kojoj proizlazi da se privatncima, grupi građana, sada dozvoljava tek mogućnost pokretanja štampe. 6 To je eksplicitno rečeno. Doduše, u istom članu se kaže i „... ргеко drugih sredstava javnog informisanja”, ali to dalje nije precizirano. Kada se pogledaju zakoni o javnom informisanju ponovo se vidi da se privatna svojina u elektronskim komunikacionim kanalima ne dopušta. No, i pored toga, visina troškova koji su nezaobilazni ako se uspostavlja sistem kablovske televizije tolika je, da se ne može očekivati od pojedinaca ili grupe građana da se pojave kao osnivači. Prema tome, argumenti komercijalizacije nisu u igri. Preostale dve grupe razloga mogu da se uzmu u obzir. Međutim, specijalizacija bi bila društveno prihvatljiva pre kao preciziranje nivoa informisanja, određivanja komunikacionog prostora kablovske televizije lokalno i regionalno informisanje - nego prema vrstama programa i žanrova. Јег, specijalizacija u tom drugom vidu, videli smo, izmišljena je da bi se vlasniku omogućio povraćaj troškova i profit. Sa stanovišta naše politike javnog i masovnog komuniciranja, prva vrsta specijalizacije, kablovska televizija, u i za manje celine, ne mora biti sporna. Argumenti perfekcije takođe su vrlo plauzibilni.

6 Zakon o osnovama sistema javnog informisanja. 1985, član 30.

28