RTV Teorija i praksa

Drugi satelit će biti operativan verovatno 1989. godine, a njime će se omogućiti prenošenje četiri televizijska kanala i šesnaest stereo radio-kanala, Troškovi nemačkog RDS će iznositi 16 mil. dolara godišnje po transponderu. Industrija računa da će uz stopu od 100 000 instalacija godišnje jedna antena od 60 cm stajati 330 dolara, a moći će da prima sve programe sa TV SAT. Za duplo veću antenu, koja će moći da prima i ostale satelitske programe, cena će biti 585 dolara. Gledaoci sa pojedinačnom antenom moći će da prate oko 40 kanala iz SR Nemačke, Francuske, Luksemburga, Holandije, Belgije, Italije, Austrije i Švajcarske, čiji će se sateliti naći na istoj orbitalnoj poziciji. Industrija predviđa da će 1990. godine 12 mil. domaćinstava primati satelitski program, 7,5 mil. program kombinovanjem satelita i kabla. Krajem ovog veka oko 23 mil. domaćinstava će gledati satelitski program, a samo 10-12 mil. satelit-kabla, maksimum koji je u stanju da poveže Bundespost. Razvoj satelitske tehnologije pokazuje da će u budućnosti jedino sateliti omogućavati širok izbor kanala sa niskim troškovima. Ostaje nam da se nadamo da će se osim toga raditi i na razvoju širokog izbora programa. ITALIJA U poređenju sa ostalim evropskim zemljama Italija 3 je bila spora da pripremi nacionalni plan. U nedostatku sopstvene industrije, koncentrisala je svoje snage na multilateralne inicijative sa evropskim partnerima. Tek u poslednje vreme je započet rad na nacionalnoj shemi koja bi trebalo da postane operativna devedesetih godina. Na dnevnom redu su trenutno projekti Italsat i Sarit. Italsat. koji je planiran za

3 Površina Italije i/nosi 301 27? km 2 . Godine 1984. imala je 56 929 101 stanovnika 1984. hilo je 14 007 892 radio-prijemnika (1 na 4,1 stanovnika), a I t 831 260 TV prijemnika (I na 4,1 stanovnika).

63