RTV Teorija i praksa

male antene (50 cm u prečniku) u većem delu snopa. Programi TDF-1 i 2 će biti primani od Istočne Evrope do Irske i od Škotske i Skandinavije do Severne Afrike, što predstavlja potencijalni auditorij od 300 miliona gledalaca. Male antene će moći da primaju program na nešto užem području - od Austrije do Engleske i od Nemačke do severne Španije i Italije. Ovde je potencijalni auditorij oko 170 mil. gledalaca, ali je daleko važnija činjenica da se radi o zemljama sa veoma visokim standardom. Rizik je i dalje prisutan, pogotovu kada su u pitanju tehnologija i fmansije. Pravilna komercijalizacija opreme za prijem i atraktivan program su suština uspeha. RDS bi za duže vreme mogao da bude dobra investicija ukoliko se na podesan način uvedu antene „samo za prijem TV programa”, istovremeno sa adekvatnim i originalnim programom. Da bi se osigurao auditorij koji će privući oglašivače važna je široka tržišna prijemnička baza. Nivo od milion instalisanih antena u zemlji kao Francuska, za tri do četiri godine, osigurao bi dovoljan prihod od propagande. Ovakve antene neće biti jedino sredstvo za prijem. Postojeće kablovske mreže predstavljaju mogućnost za početni auditorij koji bi pomogao u toku kritične prve faze. Najzad, nikako ne sme da se zanemari rizik u pogledu programa. RDS može i mora da pruži evropskom auditoriju nešto što nacionalne mreže ne mogu pravu evropsku televiziju koja se oslanja više na koprodukcije i teme vezane za zajedničko kulturno nasleđe. Ovakav nov i originalan prikaz, uključujući emitovanje na nekoliko jezika, je primenljiv na komercijalnim i nekomercijalnim servisima RDS. Glavna opravdanja za satelitsku difuziju su: - mogućnost kreiranja evropski zamišljenog programa sa novim i različitim sadržajem, - stvaranje baze za evropsku industriju za proizvodnju televizijskog programa, koja bi bila konkurentna američkoj,

85