RTV Teorija i praksa
mondiacultu. Možda ja dolazim do ove zabrinutosti tek posle upozorenja eksperata kao što su Blaukopf (Blaukopf) i Hejskanen (Heiskanen). Ali smatram da je moje zakašnjenje na tom putu isplativo zato što je omogućilo da se ivzesna osnovna stanja lokalnog i regionalnog državljanstva raščiste. To je svakako i dalje bitan deo moje teze po kojoj je decentralizacija kuiturnih (i svih drugih) inicijativa ključ ne samo za regionalni ili subnacionalni razvoj već i za globalne probleme. Ilustraciju za gore rečeno možemo naći u pregledu nekih brojeva britanskog časopisa „Kvalitet života": u jednom od njih zaključeno je; ako javne institucije žele da prenesu svoje slobodne proizvode Ijudima i njihovim potrebama onda treba da: potraže način da shvate prirodu i strukturu zajednice kojoj služe; odgovore strukturi tih potreba; obezbede da svi izvori 'koji su im na raspolaganju budu stavljeni па opštu korist; staraju se iznad sopstvenih potreba na korist drugih korisnika i čitave zajednice: svoje рогике produhove, učine fleksibilnim i saobraženim Ijudskim potrebama (uključivši i one koje nisu jasno izražene)... Još jedan sličan izveštaj utvrdio je komplementarne tačke: neophodni su poverenje, podrška i fleksibilnost, ukoliko inicijativu zajednice treba uspešno da sprovode statutarne agencije; lokalne vlasti su valjano postavljene kako bi ponudile neometanu pomoć slobodnim asocijacijama; može se ukazati potreba da službe lokalnih vlasti budu тапје inicijativne a više susretljive: lokalne grupe mogu da deluju kao posrednik između lokalnih vlasti i slobodnih asocijacija, delujući kao izvorni centri i agencije za podršku. Ovakvo lokalno fokusiranje tačno nam kazuje kako je svet koji stvaramo konstruisan na iskustvima svakodnevnog života: to jest, od naših kulturnih i psiholoških transakcija sa okolinom i jednog s drugim. Na njemu počiva suštinsko saznanje da smo agenti sopstvenih, i tuđih, promenjenih okolnosti. Na ovom počiva suština budućeg planiranja: prognoza se тога temeljiti na akciji-istraživanju i, prema tome, svi učesnici u kulturnom ponašanju delimično su
96