RTV Teorija i praksa

posebno odrazila i na porast troškova proizvodnje, umnožavanja i transporta, pa su uslovi dobijanja informadja za mnoge blizu prohibitivnih. Uprkos apelima nesvrstanih zemalja, tarife za prenos RTV informadja putem satelita ostaju izuzetno visoke. Radio-difuzne organizadje nesvrstanih zemalja su pod neprekidnim pritiscima svetskih informativnih kompanija koje nude brze i tehnički doterane informacije sa dvostrukim negativnim efektom - daju iskrivljenu sliku zbivanja u nesvrstanim i zemljama u razvoju i spečavaju saradnju RDO NZ. Uz ove objektivne razloge treba naglasiti da do sada nije bilo sistema neprekidnog uzajamnog obaveštavanja, iako mogučnosti ima: tu su katalog, kanali pula novinskih agencija, teleks, usluge UN i Uneska, veze unutar regionalnih unija, susreti na međunarodnim konferendjama itd. Međutim, kod nekih RDO NZ ne postoji dovoljan interes ni stimulans za saradnju, a treba i priznati da su neki oblici saradnje, kao što suprogramske banke i festivali, preambiciozno zamišljeni. Za bolju saradnju übuduće, neophodan je svakako uporan angažman kao i bolji sistem veza među RDO NZ. Treba koristiti sve raspoložive kanale informisanja - teleks, kratki talas, mrežu pula novinskih agencija. TV vest je moguče distribuirati kroz postoječe regionalne unije za radio-difuziju, a korisno bi bilo preuzimati samo sliku od velikih svetskih komunikacionih centara, uz tekst preuzet od pula, kad god je to moguče. Zanimljiva je i sugestija o emisiji magazinskog tipa u kojoj bi RDO NZ učestvovale sa prilozima od po 5 ili 10 minuta, dok bi izvršni producent bio finansiran iz fonda udruženih sredstava RDO NZ sa dopunama od međunarodnih organizacija. Specijalni pulovi su opravdali svoje postojanje, pa ih treba organizovati i dalje, ali svakako treba odustati od velikih festivala, izuzev godišnjih smotri radio-programa, umetnosti i folklora, koje mogu biti snimane i poslate na zahtev, s tim što troškove kopiranja i distribuiranja treba plaćati iz zajedničkog fonda.

112